Dva sata letnje čaarolije na talasima Jadrana je nešto što ne smete propustiti
Autor: Boris Ćorović
Putovanje od Budve do Dubrovnika automobilom u vreme letnje turističke sezone ume da se pretvori u pravu noćnu moru.
Iako je udaljenost između ova dva grada na južnom Jadranu svega 92 kilometra, automobilom se putuje između četiri i pet sati.
Magistrala od Budve do Tivta predstavlja možda i najopterećeniju deonicu u Crnoj Gori, a saobraćaj ovim pravcem je dodatno usporen jer se upravo ove godine izvode radovi na proširenju i pretvaranju u brzu saobraćajnicu sa po dve trake u oba smera.
Kada se konačno prođe Tivat i dođe do Boke Kotorske, na Verigama se čeka trajekt Kamenari – Lepetane, gde u letnjim mesecima takođe zna da se stvori prilična gužva. Put dalje vodi pored Bijele, Kumbora, Meljina, Herceg Novog, Sutorine sve do granice sa Hrvatskom.
Zbog velikih gužvi i ograničenja brzine i na ovom pravcu se vozi najčešće drugom ili trećom brzinom. Vožnja četvrtim ili petim stepenom prenosa predstavlja gotovo nemoguću misiju.
Granični prelaz između Crne Gore i Hrvatske (Debeli Brijeg – Karasovići) je priča za sebe. Ovo je ujedno i spoljna granica Evropske Unije, pa u periodu jun -septembar teško da se može proći bez dva sata čekanja. Često i više. Za državljane Srbije je obavezan pasoš.
Podsećanja radi, iz Srbije u Crnu Goru se može preći sa ličnom kartom, ali ne i dalje iz Crne Gore u Hrvatsku, već je prelazak moguć isključivo uz važeći pasoš.
“Antonija” je pravi izbor
Srećom, za sve ljude koji letuju u Crnoj Gori, a žele da na kratko posete Dubrovnik, od ove sezone postoji i kvalitetna alternativa.
Čelnici Vlade Crne Gore i hrvatske kompanije „Kompas“ su uspostavili sezonsku brodsku liniju od Budve do Dubrovnika u periodu jun – septembar sa dva polaska dnevno. Prevoz se vrši katamaranom „Antonija“ u vlasništvu hrvatske kompanije „G&V Lines“ iz Zadra, inače dugogodišnjeg partnera „Kompasa“. Podsećanja radi, katamaran je vrsta broda koji se sastoji od dva trupa spojena zajedničkom platformom, što ga čini puno stabilnijim i bržim od klasičnih plovila.
„Antonija“ je proizvedena 2002.godine, ima mesta za 242 putnika u klimatizovanoj zatvorenoj kabini, dužine je 32 metra i širine 10 metara. Pogone je dva dizel motora, svaki snage 1500 Kw, dostiže maksimalnu brzinu od 36 čvorova, a to znači da putovanje od Budve do Dubrovnika traje svega dva sata.
Što se samog puta tiče, treba reći da je polazak iz Luke Budva u 9:30 časova. Preporuka je da se dođe nešto ranije, jer se ovde nalazi granični prelaz. Već je pomenuto da je za državljane Srbije koji prelaze iz Crne Gore u Hrvatsku potreban važeći pasoš. Nakon čekiranja karte i prelaska državne granice, „Antonija“ isplovljava i dalje do Dubrovnika plovi uz pristojnu udaljenost od obale Jadranskog mora.
Put vodi, najpre kroz crnogorske teritorijalne vode, pored ostrva Sveti Nikola, poluostrva Grbalj i Luštica do samog ulaza u Bokokotorski zaliv. Na tom delu puta se pruža fenomenalan pogled na sam ulazak u zaliv koji je jasno obeležen sa tri tvrđave, građene u vreme Austrougarske monarhije. Prva sa leve strane je „Punta Oštro“, sagrađena između 1850. i 1853. godine na poluostrvu Prevlaka.
Sa krajnje desne strane, na crnogorskom poluostrvu „Luštica“ se nalazi tvrđava „Arza“ (19. vek) a između njih, bliže crnogorskoj teritoriji, se nalazi i tvrđava „Mamula“ na istoimenom ostrvu. Ovo maleno ostrvo, koje geografski može da se definiše i kao poveća morska hrid se u pomorskim kartama često naziva i „Lastavica“, a naziv „Mamula“ koji se najčešće koristi, dobilo je po austrougarskom generalu Lazaru Mamuli. On je sredinom 19. veka upravo ovde sagradio tvrđavu koja je bila zatvor sve do kraja drugog svetskog rata.
Ove tri tvrđave na ulazu u Boko-Kotorski zaliv: „Punta Oštro“, „Mamula“ i „Arza“ predstavljaju fortifikacijske objekte onog vremena, građene sa jasnom namerom potpune kontrole ulaska i izlaska iz zaliva i podsećaju koliko istorije ima na ovim našim, balkanskim prostorima.
Inače, pitanje granične linije između Crne Gore i Hrvatske kod poluostrva Prevlaka i dalje nije trajno rešeno. Na osnovu Prokola o privremenom režimu uz južnu granicu između Vlade Hrvatske i tadašnje Vlade SR Jugoslavije iz decembra 2002.godine, dogovoreno je da kontrola nad kopnenim delom, odnosno samim poluostrvom Prevlaka pripada Hrvatskoj a morska granična crta je povučena, takođe privremeno, na udaljenosti od oko 500 metara istočno od Prevlake u pravcu ostrva Mamula i dalje azimutom od 206 stepeni ka otvorenom moru.
Time je, za razliku od samog poluostrva Prevlaka, najveći deo akvatorija na ulazu u Boko-Kotorski zaliv pod kontrolom crnogorske granične policije.
Od Prevlake „Antonija“ plovi dalje kroz hrvatske teritorijalne vode. Prvo mesto na koje nailazi, a koje je ujedno i najjužnija uređena hrvatska plaža je Molunat. Dalje se plovi pored obala Konavala i dolazi do reona Cavtata. Na tom mestu, sa „Antonije“ pogled puca na tri manja ostrva – Mrkan, Bobaru i Supetar (zajednički naziv „Cavtatski otoci“) i Župu Dubrovačku, odnosno poznata turistička mesta – Kupari, Srebrno, Mlini i Plat. Još 15-tak minuta vožnje i stiže se do Dubrovnika.
Dubrovnik, biser Jadrana
Brod obilazi stari deo grada, kruži oko uvale Lapad i Babinog kuka i tačno u 11:30 časova uplovljava u Luku Gruž, koja je takođe i granični prelaz.
Na pasošku kontrolu se čeka ne duže od 15 minuta. Do starog grada ima nešto više od tri kilometra i u tom pravcu voze linije gradskog prevoza 1a, 1b i 3. Izlazi se na poslednjoj stanici „Pile“ ispred zidina Starog grada, a cena karte za odrasle iznosi 2,5 EUR.
U samom Dubrovniku je na raspolaganju otprilike oko četiri sata za razgledanje i obilazak. Povratak za Budvu je u 17:30. Opet, treba doći nešto ranije zbog čekiranja karte i pasoške kontrole. U Budvu se stiže u 19:30 časova
Cena jednodnevne povratne karte po osobi je 59 EUR za odrasle i 29,50 EUR za decu do 13 godina. Dozvoljen je i prevoz bicikla po ceni od 10 EUR u jednom pravcu, dodatnog prtljaga po ceni od pet evra u jednom pravcu, kao i vaših kućnih ljubimaca.
Iako je ovaj vid putovanja za recimo četvoročlanu porodicu, značajno skuplji u odnosu na drumsku alternativu, štedi se i do šest sati vremena u oba pravca. Izbegavaju se nepregledne kolone, čekanja na granici i što je najvažnije, čuva nervni sistem.
Uživanje u lepotama jadranske obale i reliktima istorije je neprocenjivo.