Intervju Milice Kezić Marčić, koordinatorke programa javnih politika u Trag fondacij
„Koncept socijalnog preduzetništva još uvek nije u potpunosti zaživeo i postoji dosta prostora gde država može da pomogne promociji ovog načina poslovanja, ali veliku ulogu tu igraju i organizacije civilnog društva. Do sada je registrovano samo 12 socijalnih preduzeća dok druga i dalje funkcionišu kao udruženja građana ili neki drugi pravni entitet. Zato je važno da se stvori povoljnije okruženje za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji tako što će se definisati mere podrške na nacionalnom i lokalnom nivou“, izjavila je Milica Kezić Marčić, koordinatorka programa javnih politika u Trag fondaciji, koja realizuje program „Pokret Polet“.
- Koji su najvažniji rezultati prvog ciklusa programa „Pokret Polet“?
Pre svega želim da istaknem da su svi učesnici prvog ciklusa programa Pokret Polet ostvarili brojne uspehe na različitim nivoima i u okviru različitih tema. Ono što bih izdvojila kao najveći uspeh su svakako mnogobrojni dijalozi i promene koje su pokrenute sa relevantnim akterima i zainteresovanim građanima širom Srbije u oblastima socijalne zaštite, radnih prava, i socijalnog preduzetništva. Takođe, brojne organizacije su tokom implementacije svojih inicijativa postale članice različitih radnih tela, što im omogućava da učestvuju u procesu kreiranja javnih politika koje će biti u skladu sa potrebama građana.
Kao veliki uspeh bih takođe izdvojila i servise i usluge koju su danas dostupni građanima u zajednicama. Pa tako, danas u Požegi imamo otvoren Klub za osobe sa smetnjama u razvoju. Osnovani Klub namenjen je deci, mladima i odraslim osobama sa smetnjama u razvoju i u ovom klubu će se realizovati aktivnosti koje doprinose njihovom osposobljavanju za samostalan život, aktiviranju psiho-motornih, intelektulanih, kreativnih i radnih potencijala.
Takođe, ono što vidimo u Šapcu danas jeste da je usluga terenskog saradnika prepoznata u Planu razvoja Grada Šapca (2024-2030) kao inovativna usluga socijalne zaštite. Ova usluga koja je godinama opstajala zahvaljujući naporima organizacije, sada je zvanično prepoznata što znači da će ostali planski dokumenti grada Šapca u svim oblastima, pa i u oblasti socijalne zaštite, automatski prepoznati ovu uslugu i time će korisnicima biti omogućena kontinuirana i dugoročna podrška.
- U kojoj meri je zaživeo koncept socijalnog preduzetništva u Srbiji?
Ako posmatramo period od kada je usvojen Zakon o socijalnom preduzetništvu početkom 2022. godine do danas, vidimo da još uvek nije u potpunosti zaživeo ovaj koncept. Postoji dosta prostora gde država može da pomogne promociji ovog načina poslovanja, ali veliku ulogu tu igraju i organizacije civilnog društva.
Situacija na terenu je takva da se do sada registrovalo samo 12 preduzeća kao socijalna preduzeća dok druga idalje funkcionišu kao udruženja građana ili neki drugi pravni entitet. Naredni korak u ovom smislu jeste stvaranje povoljnijeg okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji tako što će se definisati mere podrške na nacionalnom i lokalnom nivou. Na nacionalnom nivou neohodno je usvojiti Program razvoja socijalnog preduzetništva koji će predvideti konkretne mere podrške radu socijalnih preduzeća i koje će moći da se repliciraju i na nivou lokalnih samouprava. Ono što organizacije civilnog društva mogu da urade jeste promocija koncepta socijalnog preduzeća i brojnih benefita koje ono donosi svakoj lokalnoj zajednici.
- Na koji način je moguće unaprediti zakonsku regulativu u oblasti radnih prava?
U pogledu zakonske regulative koja reguliše ovu oblast, Srbija ima dosta prostora za usklađivanje sa standardima EU, što svake godine potvrđuje i Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije. Trenutna situacija je takva da su radna prava ugrožena gotovo u svim aspetima. Trend koji uočavamo poslednjih godina jeste pojeftinjenje radne snage i demotivacija radnika za borbu kako bi ostvarili svoja prava. Suočavamo se sa tim da radnici i radnice prihvataju bilo kakav tip angažovanja, odriču se vlastitih prava, kao što su pravo na godišnji odmor i bolovanje, kako bi zadržali posao. Organizacije civilnog društva nastavljaju da igraju ključnu ulogu u zagovaranju i unapređenju ove situacije, tako što deluju kao posrednici između radnika, poslodavaca i državnih organa.
Pored toga, jako je važno da radimo kontinuirana istraživanja, da pratimo i dokumentujemo uslove rada, rasvetljavajući kršenja i zalažući se za promene politike. Svi zajedno moramo da radimo na podizanju svesti o pravima radnika, kao i da osnažujemo zaposlene da ostvare svoja prava na radnom mestu.
- Šta su najvažniji zaključci konferencije „Promena perspektive“, koja je nedavno održana, kada je u pitanju unapređenje javnih politika u oblasti socio-ekonomskog razvoja?
Glavne teme koferencije bile su teme socio-ekonomskog razvoja, tačnije, specifični uspesi i izazovi sa kojima su se organizacije civilnog društva susrele zagovarajući u oblasti socijalne zaštite, radnih prava, i socijalnog preduzetništva. Pored toga, konferencija je bila namenjena i predstavljanju preporuka za unapređenje javnih politika iz ovih oblasti do kojih su organizacije došle zajedno sa mladim istraživačima.
Zaključci do kojih smo došli su brojni i veoma specifični u odnosu na temu. Ono što možemo izdvojiti jeste da je ovaj prvi ciklus podrške pokrenuo mnogobrojne dijaloge i doneo promene koje doprinose poboljšanju društvenog blagostanja. Jako civilno društvo neophodno je za proces demokratizacije i ima važnu ulogu jer omogućava da se čuje glas građana. Zajedničkim snagama i ovakvim udruženim delovanjem možemo kreirati društvo koje je po meri građana.