Čuveni holandski arhitekta održao predavanje u okviru 19. Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2024
U četvrtak. 6. juna u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, holandski arhitekta Ves De Jong sa Delft Univerzita, osnivač Docomomo International, održao je predavanje “Redizajn modernističke baštine. O ikonama moderne i svakodnevnom modernizmu, istorijskoj vrednosti i projektovanju za održivu budućnost”.
Govoreći o izazovima očuvanja modernističkog arhitektonskog nasleđa, Ves De Jong je istakao: „Ovo nasleđe nije uvek evidentno prepoznato u javnosti, a mi kao eksperti moramo da radimo na tome – da objasnimo kvalitete Modernizma i pokažemo ih. Sa druge strane je izazov činjenica da mnoge od ovih zgrada imaju veoma laganu i jednostavnu konstrukciju. Danas, kada je energetska efikasnost veoma važna tema, ovo stavlja pritisak na modernističke zgrade da budu komfornije i poboljšane po pitanju redukcije troškova za energiju, što nije tako lako. Ali, od pre nekoliko godina je na snazi novi argument koji im ide u prilog – cirkularnost. Rastući trend u razmišljanju je da ne možemo nastaviti sa demoliranjem zgrada i podizanjem novih. Ako sagledamo ekološki aspekt, verujem da je imperativ za arhitekte da se udube u izazov oživljavanja postojećih zgrada i redukovanja ugljeničkog otiska“.
Ves De Jong se osvrnuo i na modernističko nasleđe Srbije: „Dok sam šetao Beogradom jutros, video sam veliki broj veoma dobro dizajniranih zgrada iz pedesetih. Došao sam do zaključka da su arhitekte sa Zapada i Istoka radili na istim stvarima – pokušalali su da poboljšaju svakodnevnicu ljudi. U tome vidim optimizam i ideju da možemo da rešimo probleme zajedno, kroz saradnju. Prepoznajem srodne obrasce, nalik onima u arhitekturi Zapadne Evrope i u mojoj zemlji. Možda je tehnologija drugačija, ali mislim da je postojao internacionalni duh modernosti, ista ideja o stvaranju boljeg sveta“.
U svom predavanju Ves De Jong je o govorio o očuvanju dve ikonične modernističke građevine u Holandiji, izgrađene 1928 .godine : Sanatorijumu „Zonnestraal“ u Hilversumu izgrađenom od materijala slabe trajnosti i njegovoj savremenici, fabrici „Van Nell“, koja je restaurirana i konvertovana u poslovni centar za kreativne industrije Roterdama, i pridružena Uneskovom spisku svetske baštine 2014. godine. Ovi pionirski projekti su rezultovali strategijama koje su kasnije uspešno primenjivane na manje ikonična zdanja izgrađena pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, za koja je morala biti pronađena nova upotreba kako bi bila zaštićena.
Koristeći se njihovim originalnim svojstvima, osmišljene su projektantske strategije za njihovu održivu obnovu, što je ovim građevinama podarilo novi život. Mnoge arhitektonske strategije koje su razvijene u sklopu ovakvih projekata obnove, ponovo su upotrebljene u nedavnom projektu konzervacije i adaptivne prenamene poznatog opštinskog sirotišta koje je izgrađeno 1960. godine prema projektu Alda van Ajka. Ova konzervacija paviljona u poslovnu zgradu za jednu kompaniju za razvoj nekretnina dobila je nagradu DOCOMOMO.