Foto:Freepik.com
EU i partneri sa preko milijardu evra podržali investicije u energetsku efikasnost na Zapadnom Balkanu
Dodatnih 88 miliona evra odobreno za finansiranje projekata putem Regionalnog programa energetske efikasnosti
Tržišta Zapadnog Balkana napreduju u ozelenjavanju svojih ekonomija, sa investicionim portfoliom u oblasti energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije koji dostiže milijardu evra. Pored investicija, region je ostvario napredak i u usklađivanju sa zakonodavstvom EU, čime se stvara šire povoljno okruženje za investicije u održiva i energetski efikasna rešenja.
Ovo su rezultati postignuti u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP), ključnog instrumenta Evropske unije za zelene investicije u regionu. Program je pokrenut 2013. godine u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i Nemačkom razvojnom bankom (KfW), i nastavlja da podržava zelenu tranziciju Zapadnog Balkana, sa dodatnih 88 miliona evra odobrenih za buduće investicije. Dodatna sredstva odobrena su sastanku upravnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan koji je održan prošlog meseca.
Od svog početka, REEP je podržavao region u unapređenju regulatornog okvira i uklanjanju prepreka za ulaganja u energetsku efikasnost, što je dovelo do povećanja obima investicija u ovoj oblasti.
Jedan od glavnih segmenata programa su investicije u energetsku sanaciju javnih zgrada, čime se ne samo unapređuje njihova energetska efikasnost, što indirektno doprinosi poboljšanju kvaliteta vazduha, već ovi projekti doprinose i lokalnom BDP-u podržavajući lokalne lance snabdevanja i lokalnu privredu koja je angažovana na njihovom izvođenju..
540 javnih zgrada, kao što su studentski domovi, škole i zdravstvene ustanove, biće ili već jesu obnovljene prema unapređenim standardima energetske efikasnosti (termička izolacija zidova i krova, zamena grejnih sistema, prozori sa dvostrukim staklom, toplotne pumpe, solarni paneli itd). Sanacija zgrada obuhvata mere energetske efikasnosti, ali i strukturne (npr. statička sanacija, krečenje, ugradnja prskalica) i mere za unapređenja udobnosti (npr. renoviranje sanitarnih čvorova, uklanjanje buđi, novi nameštaj), radi poboljšanja uslova za krajnje korisnike.
Drugi bitan segment programa je i dekarbonizacija sistema daljinskog grejanja kroz projekte zamene fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije u lokalnim toplanama.
REEP takođe podržava finansiranje domaćinstava, malih i srednjih preduzeća i omogućava direktno finansiranje privatnog sektora. Do 2025. godine, više od 34.000 domaćinstava i 2.000 malih preduzeća je već investiralo ili je u procesu investicija u mere energetske efikasnosti i obnovljive izvore energije, koristeći specijalizovane kreditne linije dostupne u lokalnim partnerskim bankama i EU bespovratna sredstva.
Od 2013. godine, program je generisao značajan ekološki učinak kroz uštede energije od 1.220 GWh godišnje (što je, na primer, 37% godišnje potrošnje energije u Severnoj Makedoniji). Takođe je izbegnuto emitovanje 730 hiljada tona CO₂ – što je ekvivalent uklanjanju 183.000 automobila sa ulica. Ovo ilustruje još jedan ključni aspekt programa: direktan doprinos smanjenju zagađenja vazduha i stvaranju održivijeg i zelenijeg urbanog života.
REEP finansiranje se plasira direktno državama ili opštinama za velike investicije poput obnove javnih zgrada. Takođe se kanališe kroz lokalne komercijalne banke, koje pozajmljuju sredstva malim preduzećima i domaćinstvima zainteresovanim za ulaganje u energetsku efikasnost ili obnovljive izvore energije.
Energetska produktivnost regiona Zapadnog Balkana i dalje je znatno ispod proseka zemalja članica Evropske Unije, što ukazuje na potrebu za strukturnim investicijama u energetsku efikasnost i trajnu potrebu za usklađivanjem nacionalnog zakonodavstva i politika sa standardima EU (ažuriranje zakona o energetskoj efikasnosti, sprovođenje podzakonskih akata, usvajanje dugoročnih strategija renoviranja zgrada, itd).
Izjave:
Mauro Di Veroli, šef WBIF
„Zelena agenda za Zapadni Balkan je kamen temeljac naše regionalne strategije, fokusirane na održivu ekonomiju u skladu sa Evropskim “Zelenim planom”. Cilj je da se podrži proces dekarbonizacije ekonomija regiona, u kojima energetski sektor, zajedno sa drugim industrijama, ostaje visoko ugljenično intenzivan. Evropska komisija podržava zelenu tranziciju kroz Regionalni program energetske efikasnosti –inicijativu koju sufinansiraju KfW i EBRD i više bilateralnih donatora. Program donosi konkretne koristi građanima Zapadnog Balkana, pomažući im da unaprede energetsku efikasnost svojih domova. Fokusiramo se i na javne zgrade, koje učestvuju sa gotovo trećinom u ukupnim emisijama ugljen-dioksida. Ovo su ključna područja u kojima EU fondovi i tehnička podrška ostvaruju merljive promene u regionu.”
Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan
„Regionalni program energetske efikasnosti jedan je od ključnih pokretača zelene tranzicije u regionu. Putem programa ostvareno je unapređenje pravnog okvira,olakšan je proces investiranja u obnovljive izvoreobezbeđeno je finansiranje mera energetske efikasnosti za domaćinstva, preduzeća i javne zgrade.. Zajedno sa partnerima, nastavićemo da pružamo finansijsku i savetodavnu podršku u cilju dekarbonizacije izvora energije i smanjenja energetskog rasipanja u svim segmentima privrede. Osim toga, investicije koje REEP podržava pomoći će zemljama da ispune svoje obaveze u okviru Instrumenta za reformu i rast EU za Zapadni Balkan, čime će im postati dostupna dodatna finansijska sredstva za zelenu tranziciju i jača konkurentnost njihovih privreda.”
Pablo Obrador, šef Energetskog sektora za jugoistočnu Evropu u KfW
„Od 2013. godine, program je generisao značajan ekološki učinak sa uštedama energije od 1.220 GWh godišnje. Takođe je izbegnuto emitovanje 730 hiljada tona CO₂ – što je isto kao kada biste uklonili 183.000 automobila sa ulica.”
Borko Raičević, ekspert za energetsku efikasnost, Sekretarijat energetske zajednice
REEP je vodeća inicijativa koja ne samo da omogućava finansiranje za energetsku efikasnost, već i jača strateške i pravne okvire širom Zapadnog Balkana – što je ključno za postizanje energetskih i klimatskih ciljeva Energetske zajednice za 2030. godinu. Sekretarijat Energetske zajednice igra aktivnu ulogu u implementaciji projekata REEP-a koji se odnose na kreiranje politika i pravnog okvira. Osim toga, dostignuća i aktivnosti REEP-a se redovno predstavljaju i koordiniraju putem Koordinacijske grupe za energetsku efikasnost – platforme koja okuplja nacionalne predstavnike, EU, međunarodne finansijske institucije i donatore kako bi uskladili napore, riješili izazove u implementaciji i osigurali da REEP ostane katalizator za uticajne reforme i održivu energetsku tranziciju.
O Regionalnom programu energetske efikasnosti (REEP):
Regionalni program energetske efikasnosti na Zapadnom Balkanu (REEP) ima za cilj da pomogne regionu u unapređenju energetske efikasnosti.