Foto: Aleksandar Vlahovic, predsednik Saveza ekonomista Srbije
Tokom prethodna četiri dana, na 33. Kopaonik biznis forumu održano je 35 panela, tri plenarne sesije i šest specijalnih događaja sa više od 200 panelista, a uz učešće više od 1500 predstavnika poslovne zajednice, akademskog sektora, državnih institucija i međunarodnih organizacija, među kojima je oko 210 panelista.
Forum je, pema rečima Aleksandra Vlahovića, predsednika Saveza ekonomista Srbije, potvrdio da je mesto na kojem se pokreću važna ekonomska i društvena pitanja koja tek kasnije dolaze u žižu interesovanja u javnom diskursu.
„I ovogodišnji Kopaonik biznis forum je pokazao da je jedan izraziti mrežni hab, tu su svi ključni učesnici u privrednom i društvenom životu, a u toku četiri dana održan je čitav niz poslovnih sastanaka što je poseban kvalitet Foruma. Takođe, i predstavnici Vlade Republike Srbije – predsednik Vlade, potpredsednik Vlade i ministar finansija i drugi ministri iz ekonomskog resora, kao i guverner Narodne banke, imali su prilike da predstave rezultate fiskalne i monetarne politike i uopšte rezultate javnih politika u proteklom periodu i da prezentuju planove za ovu i naredne godine. To je bila mogućnost da se u jednom dijalogu sa predstavnicima poslovne zajednice, akademske zajednice, zapravo takvi planovi testiraju i kritički sagledavaju“, sumirao je Aleksandar Vlahović prve utiske sa Kopaonik biznis foruma.
Forum je nametnuo čitav niz tema koje su interesantne za poslovnu zajednicu, ali i širu društvo u celini.
„Ove godine bilo je razgovora o dekarbonizaciji, budućoj CBAM taksi, nešto što je naša stvarnost počev od 1. januara. Otvorili smo prvu temu o ekonomiji destinacije, mogućnostima razvoja kongresnog turizma kod nas imajući u vidu sve kapacitete koji su međuvremeno otvoreni i koji će biti otvoreni sa završetkom infrastrukture Sava centra i kompleksa oko EXPO-a 2027. Tradicionalno govorimo o obrazovanju, mladima“.
Vlahović podseća i da je centralna tema Foruma bila „Industrijska politika u funkciji dugoročnog i održivog razvoja Srbije“.
„Upravo gledajući centralnu temu, došli smo do različitih uvida, kao što je činjenica da jedna od ključnih poluga industrijske politike jeste kvalitetno reformisano obrazovanje. Govorili smo o kulturi kao pokretaču ekonomskog razvoja Srbije, a neizbežna tema koja se prožimala kroz više panela je bila veštačka inteligencija, njena primena u poslovnoj transformaciji. Naravno da smo imali kritičko sagledavanje makroekonomskog okvira Zapadnog Balkana i Srbije od strane naših uglednih akademičara, ali isto tako i čitav niz panela koji su bili posvećeni problemima industrije, finansijskog i realnog sektora. Sve u svemu mislim da su učesnici foruma imali prilike da se upoznaju sa najnovijim kretanjima u pojedinim industrijama“.
Industrijska politika jeste alat javnih politika koji treba u budućem periodu da iskoristimo kako bismo definisali novi model rasta, da više ne bismo projektovali model rasta koji se bazirao na jeftinoj radnoj snazi i na prilivu stranih direktnih investicija kao i na državnom kapitalnom ulaganju.
„On je bio dobar u prethodnom periodu, ostvario je izuzetne efekte u pogledu nezaposlenosti, imajući u vidu da je 2012. svaki četvrti radno sposoban čovek u Srbiji bio nezaposlen, danas je stopa nezaposlenosti ispod 9%. S druge strane, promenile su se okolnosti. Okolnosti u svetskim okvirima koji nam ne idu na ruku, ne samo nama nego svim malim otvorenim ekonomijama, a to je geopolitička kriza i polikriza počev od 2022. godine, koju smo i te kako osetili prošle godine sa značajnim smanjenjem stranih direktnih ulaganja. Sa druge strane mi više nismo destinacija sa jeftinom radnom snagom i to se promenilo na sreću, i otuda država industrijskim politikama mora da usmerava buduća privatna ulaganja ka granama sa višim tehnološkim sadržajem. Da se fokusira na produktivnost, da se fokusira na konkurentnost, da se fokusira na neto izvoz kao pokretač rasta i na domaće privatne investicije koje su u ovom trenutku svega 2% našeg društvenog proizvoda, a trebalo bi da budu 9% da bi bile balans tekućoj potrošnji i državnim kapitalnim investicijama. To ne može da bude održivo na dugi rok i otuda govorimo o industrijskoj politici, a u okviru toga o nastavku ulaganja u digitalnu infrastrukturu, primeni veštačke inteligencije, jer bi sve to zajedno doprinelo jednom kvalitetnom održivom rastu koji bi reflektovao znatno više stope rasta i sa druge strane koji bi značio napredak u životnom standardu stanovništva“, zaključio je Vlahović.