Fizijatar objašnjava zašto je koleno „slaba tačka“ i profesionalaca i rekreativaca
I dok se sportska javnost i dalje bavi detaljima teške povrede Lindsi Von, jedno pitanje se nameće samo od sebe – ako se to može dogoditi vrhunskom profesionalcu, koliko su rekreativci zaista bezbedni na stazi? Nakon stravičnog pada na Zimskim olimpijskim igrama u Milanu i Kortini, pucanja prednjeg ukrštenog ligamenta, slomljene noge i čak pet operacija, legendarna američka skijašica se konačno vratila kući iz bolnice. Njena povreda ponovo je skrenula pažnju na zglob koji na skijanju trpi najveće opterećenje – koleno. Zašto je upravo ono najčešća „slaba tačka“ i kako zapravo dolazi do pucanja ligamenata na stazi, objasnila nam je prim. dr Biljana Marjanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz MediGroup sistema.
Zašto je koleno najslabija tačka skijaša?
Skijaška staza ne prašta greške, a koleno je zglob koji trpi najveće opterećenje tokom svakog spusta. Upravo zato povrede ovog zgloba spadaju među najčešće u zimskim sportovima – i pogađaju podjednako profesionalce i rekreativce.
„Najviše pacijenata dolazi sa povredama ligamenata kolena, naročito medijalnog kolateralnog ligamenta. Ove povrede se najčešće dešavaju zbog uvrtanja skije, naglog zaustavljanja ili gubitka kontrole pri većoj brzini“, objašnjava prim. dr Biljana Marjanović, specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije iz MediGroup sistema.
Pored kolena, česte su i povrede ramena (iščašenja), bolovi u lumbalnom delu kičme nakon pada, kao i otoci skočnog zgloba usled izvrtanja noge. Kod bordera su češći prelomi skočnog zgloba, dok se kod skijaša javlja i takozvani „skijaški palac“ – povreda ligamenta palca šake pri padu sa štapom u ruci.
Priprema počinje ranije
Prema rečima dr Marjanović, prevencija ne počinje na vrhu staze, već kod kuće – najmanje četiri nedelje pre odlaska na planinu.
„Neophodno je raditi na jačanju muskulature, posebno kvadricepsa i mišića koji stabilizuju koleno. Bez dobre mišićne potpore, zglob trpi veće opterećenje i podložniji je povredama“, ističe dr Marjanović.
Zagrevanje pre prvog spusta je obavezno, kao i vožnja u skladu sa sopstvenim mogućnostima i vremenskim uslovima. Osobe koje su ranije imale povrede ligamenata, oštećenja meniskusa ili probleme sa kičmom trebalo bi preventivno da nose stabilizacione ortoze. Dobra priprema i dodatna zaštita često prave razliku između sigurnog spusta i višemesečne rehabilitacije.
Šta ako do povrede ipak dođe?
U slučaju povrede kolena ili skočnog zgloba, važno je odmah prekinuti aktivnost i izbegavati oslanjanje na povređenu nogu. Preporučuje se hlađenje ledom ili hladnim gelovima, uz mirovanje do pregleda lekara.
Kod povrede ramena, ruku treba fiksirati u položaju koji izaziva najmanje bola i što pre potražiti stručnu pomoć.
Ako bol i otok potraju nakon povratka sa planine, savet je da se javite fizijatru. U okviru MediGroup sistema, individualno prilagođene vežbe i savremene terapijske metode, poput Tecar terapije, pomažu bržem oporavku i povratku na stazu.
Priprema i oprez ključni za sigurnost na stazi
Skijanje je sport koji donosi adrenalin, brzinu i osećaj slobode, ali upravo ti faktori nose i najveći rizik. Jedan pogrešan pokret, trenutak umora ili precenjivanje sopstvene kondicije mogu imati posledice koje traju mesecima.
Zato je, poručuje dr Marjanović, ključ u pripremi, realnoj proceni sopstvenih mogućnosti i pravovremenoj reakciji na prve znake bola ili nestabilnosti. Planina će uvek biti tu i naredne sezone – ali kolena nemaju rezervu.