Novi istorijski roman poznate ruske spisateljice Jelene Zelinske „Poslednji Rusi viđeni su u Beogradu“ u prevodu na srpskom jeziku dostupan je u knjižarama širom Srbije, u izdanju Službenog glasnika.
Nastanak knjige inspirisan je životom stvarne osobe – jugoslovenskog kompozitora ruskog porekla Alekseja Butakova, pripadnika bele emigracije koji je u Beograd dospeo kao dete, stekao muzičko obrazovanje, uključio se u podizanje kulturnog života beogradske scene, stao u odbranu Jugoslavije od nacističke invazije i nastavio stvaralaštvo u nacističkom logoru za zarobljene oficire, gde, uprkos sveopštem zlu, s drugim zarobljenim muzičarima stvara svet muzike i piše većinu svojih kompozicija.
Autorka Jelena Zelinska, koja je u vreme začetka romana živela u Srbiji, sasvim slučajno je došla do neverovatnog otkrića – dnevničkih zapisa Aleksandra Butakova u jednom seoskom muzeju. Od tog trenutka ruska spisateljica započinje dalje istraživanje o liku i delu ove fascinantne osobe, koje će postati osnova za slojevit roman o suživotu Rusa i Srba u prošlosti i sadašnjosti.
„Želela sam da ispričam priču o ljudima – Rusima i Srbima – koji su se, na prekretnicama i 20. i 21. veka, suočili sa brutalnim izborom. O tome kako se istorija ponavlja, spajajući prvi talas ruske emigracije sa modernim. O nasleđu koje su ostavili beli emigranti u Beogradu. O tome šta će se desiti sa onima koji su danas došli u Srbiju. Ko je glavni junak romana? Beograd, naravno“, navela je autorka Jelena Zelinska.
Drugi pripovedni tok prati lični život, ljubavna iskustva i kreativna traganja ruske emigrantkinje našeg vremena Rite, koja radi u školi za decu i odrasle emigrante najnovijeg talasa.
Između ta dva polja Zelinska na scenu izvodi plejadu značajnih ličnosti srpske kulture i umetnosti: Branislava Nušića, Stevana Hristića, Milicu Jakovljević Mir Jam, Stevana Jakovljevića, Rafaila i Nadu Blam, Predraga Miloševića i dr. Ona umetnički oživljava nastup Ane Pavlove u Beogradu, kao što čitaoca provodi putem stvaranja remek-dela kompozitora Stevana Hristića, baleta „Ohridska legenda“, koji su ruski koreografi postavili u Narodnom pozorištu.
Pozadinu svih događaja čini grad Beograd, koji svojom bogatom i bolnom istorijom, otvorenošću i spremnošću da prigrli prognane u najtežim vremena, neizostavno trijumfuje lepotom i besmrtnim delima umetnosti i kulture. Zelinska kombinuje oštar realizam sa optimističnim pogledom na besmrtnost kulture, svepobednu snagu ljubavi, moć umetnosti i trijumf umetnikove stvaralačke ličnosti.
Roman je objavio Službeni glasnik, a prevodilac je Milja Baletić.
Jelena Zelinska rođena je u Sankt Peterburgu, živi na Balkanu od 2014. godine. Tokom svoje novinarske karijere radila je na radiju i televiziji, pisala scenarije i režirala dokumentarne filmove. Njen prvi roman „Na rekama Vavilona“ objavljen je 2011. godine, nakon čega su usledili putopisi i istorijski dokumentarci. Od 2019. do 2021. godine objavila je trilogiju o svojim putovanjima po Balkanu: „Moja lepa Srbija“, „Moja ukusna Srbija“ i „Moja zdrava Srbija“. „Balkanski dekameron“ bio je prvi deo njenih razmišljanja o životima savremenih ruskih emigranata. Usledio je „Poslednji Rusi viđeni u Beogradu“, koji je po prvi put spojio istoriju prvih ruskih „belih“ emigranata sa novim talasom modernih „preseljenika“. Dokumentarna novela o opsadi Lenjingrada „Senke na mojoj ulici“, „Moja zdrava Srbija“ i zbirka kratkih priča „Jubuko od jabuke“ prevedene su na srpski jezik.
Rusko-srpski razgovornik „25 korisnih dijaloga“ objavljen je 2024. godine i doživeo je nekoliko izdanja. Takođe je inicirala udžbenik srpskog jezika za decu koja govore ruski.
Živi u Budvi, u Crnoj Gori.