Tokom prošle godine kompromitovano je više od milion naloga za onlajn bankarstvo putem infostealer malvera, dok su se finansijske sajber pretnje preusmerile ka krađi akreditiva i ponovnoj upotrebi podataka. Napadači se udaljavaju od tradicionalnog bankarskog malvera za računare i sve više se oslanjaju na socijalni inženjering i tržišta na dark webu, dok mobilni finansijski malver nastavlja da raste. Detaljne informacije o aktuelnim trendovima u oblasti finansijskih sajber pretnji dostupne su u novom izveštaju kompanije Kaspersky.
Tradicionalni finansijski fišing nije nestao. Stranice koje imitiraju internet prodavnice dominirale su pejzažom finansijskog fišinga (48,5% u 2025, rast od 10,3% u odnosu na 2024), zatim slede banke (26,1% u 2025, pad od 16,5% u odnosu na 2024) i platni sistemi (25,5% u 2025, rast od 6,2% u odnosu na 2024). Pad fišing napada usmerenih na banke može ukazivati na to da je ove servise sve teže uspešno imitirati, pa se prevaranti okreću lakšim načinima pristupa finansijama korisnika.
Napadači prilagođavaju kampanje regionalnim digitalnim navikama. Dok regioni Evrope, Azije i Pacifika beleže ravnomerniju raspodelu među tri kategorije (što ukazuje na raznovrsnije strategije napada). Na Bliskom istoku finansijski fišing je gotovo u potpunosti fokusiran na e-trgovinu (85,8%). To ukazuje na snažno oslanjanje na mamce iz oblasti onlajn kupovine. U Africi dominira fišing povezan sa bankama (53,75%), što može ukazivati na nedovoljnu bezbednost korisničkih naloga. Latinska Amerika pokazuje uravnoteženiju raspodelu, ali sa većim udelom e-trgovine (46,3%) i napada na banke (42,25%).
U 2025. godini nastavljen je pad broja korisnika pogođenih finansijskim malverom za računare, jer se korisnici sve više oslanjaju na mobilne uređaje za upravljanje finansijama. Za razliku od toga, napadi mobilnog bankarskog malvera porasli su 1,5 puta u 2025. u odnosu na prethodnu godinu.