Najnovija kvartalna analiza UniCredit Investicionog instituta
Beograd. – Centralna i Istočna Evropa (CIE) će ostati jedan od najotpornijih regiona rasta u Evropi, sa domaćom tražnjom, investicijama Evropske unije i smanjenjem energetskih rizika koji podržavaju ekonomsku aktivnost čak i dok se vlade bore sa fiskalnom konsolidacijom i inflatornim pritiscima – ključni su zaključci najnovijeg kvartalnog izveštaja UniCredit Investicionog instituta, koji je danas predstavljen domaćim medijima.
Izveštaj ističe da se očekuje da će rast BDP-a u većini zemalja CIE ostati u rasponu od 2-3% u 2026. godini, prvenstveno podržan potrošnjom domaćinstava i snažnijom apsorpcijom sredstava EU. Ponovno otvaranje Ormuskog moreuza smanjilo je jedan od glavnih rizika od negativnih uticaja na regionalne izglede ublažavanjem zabrinutosti zbog poremećaja u snabdevanju energijom i inflatornog rizika, iako situacija na Bliskom istoku i dalje predstavlja neizvesnost. Istovremeno, očekuje se da će nemački fiskalni stimulansi i rashodi za odbranu pružiti dodatni podsticaj regionalnom izvozu od 2027. godine pa nadalje.
„Centralna i Istočna Evropa nastavlja da pokazuje izuzetnu otpornost. Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast. Gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo bi da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine“, rekao je Mauro Đorđo Marano, viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u UniCredit-u.
Regionalni pregled
Novi izveštaj identifikovao je značajne razlike među zemljama:
- Prognozira se da će Poljska ostati među zemljama koje najsnažnije rastu i to sa rastom BDP-a od 3,0% i u 2026. i u 2027. godini, uz podršku otporne domaće tražnje;
- Očekuje se da će Bugarska ostvariti rast od 2,9% u 2026.;
- Prognozira se da će se Srbija povećati rast BDP-a na 2,9% u 2026. i 3,5% u 2027.;
- Očekuje se da će oporavak Mađarske biti postepeniji, sa rastom od 1,3% u 2026. pre nego što se poboljša na 2,5% u 2027. godini kako se investicije budu oporavljale;
- Rumunija i Slovačka će verovatno podbaciti u bliskoj budućnosti, jer fiskalna konsolidacija opterećuje ekonomsku aktivnost, pri čemu se za Rumuniju prognozira rast BDP-a od 0,2% u 2026. pre nego što se oporavi na 2,3% u 2027.
Inflacija se postepeno vraća ka cilju
Inflacija ostaje jedan od ključnih izazova u regionu. Bazni efekti, povećanje poreza i šokovi zbog skoka cene energenata podižu inflaciju u raznim zemljama. Međutim, očekuje se da će niže cene energenata značajno poboljšati izglede.
Do kraja 2027. godine, UniCredit očekuje da će se inflacija vratiti u okvire ciljnih raspona centralne banke u ekonomijama Centralne i Istočne Evrope van evrozone.
Prognoze za specifične zemlje:
- Rumunija: Inflacija bi mogla naglo da opadne već od sredine 2026. godine, uz slabljenje šoka uzrokovanog cenama energenata i slabu potrošačku potražnju koja dodatno smanjuju inflaciju u drugoj polovini 2027. godine;
- Poljska: Nakon privremenog rasta, inflacija bi se mogla vratiti do blizu 3,5% do kraja godine, a dalje usporavanje ka cilju od 2,5% je verovatno 2027. godine;
- Mađarska: Iznenađenja u vidu blage inflacije i slabljenje pritisaka na cene energenata i hrane ukazuju na to da bi inflacija mogla da se ublaži ka cilju od 3% nakon privremenog skoka početkom 2027. godine;
- Češka: stabilizacija blizu 2,8% do kraja 2027. godine.
Očekuje se da će monetarna politika odražavati očekivano ublažavanje inflacije nakon privremenog efekta skoka cena energenata. Mađarska centralna banka će verovatno nastaviti da snižava stope tokom 2026. godine, dok se očekuje da će Poljska, Rumunija i Srbija čekati do druge polovine 2027. godine pre nego što započnu cikluse skromnog ublažavanja. U Češkoj će 2027. godine centralna banka verovatno preokrenuti povećanje kamatnih stopa u 2026. godini.
Ester Gargijan, strateg za tržišta stranih valuta za CIE pri UniCredit-u je izjavila:
„Postepeno poboljšanje izgleda inflacije stvara povoljnije okruženje za finansijska tržišta, valute i investicione odluke. Iako će se monetarno olakšavanje razlikovati od zemlje do zemlje, kompanije i investitori bi trebalo da imaju koristi od veće makroekonomske stabilnosti i opadajuće inflacije na srednji rok.“
Fiskalna konsolidacija ostaje ključna tema
Vlade širom regiona i dalje se suočavaju sa teškim zadatkom smanjenja deficita uz održavanje podrške ekonomskom rastu.
Očekuje se da će visoka potrošnja na podršku energetici i ulaganja u odbrambeni sektor održati fiskalne deficite povišenim tokom 2026. godine pre nego što postepena stabilizacija počne 2027. godine. Politički ciklusi u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj mogli bi da odlože fiskalnu konsolidaciju. U Mađarskoj će deficit ostati visok 2026, ali se očekuje da će fiskalna konsolidacija početi već u drugoj polovini 2026. godine. Obnovljeni skokovi cena energenata ili slabiji rast povećali bi rizike od pritiska na suvereni rejting za zemlje sa većim deficitom.
Šta ovo znači za kompanije
Za kompanije koje posluju širom CIE, izgledi ukazuju na kontinuirane mogućnosti uprkos stalnoj neizvesnosti.
Jača potrošnja domaćinstava trebalo bi da nastavi da podržava sektore povezane sa maloprodajom, robom široke potrošnje i uslugama, dok se očekuje da će poboljšanje apsorpcije sredstava EU održati infrastrukturne i investicione aktivnosti. Proizvođači bi trebalo da imaju koristi od jače nemačke tražnje na srednjem roku, iako konkurentnost, restrukturiranje automobilske industrije i stalni nedostatak radne snage ostaju strukturni izazovi.
Šta ovo znači za pojedince
Za domaćinstva, otpornost na tržištu rada, pozitivna dinamika plata i umerena inflacija trebalo bi postepeno da poboljšaju kupovnu moć u većem delu regiona. Kako se inflacija približava ciljevima centralnih banaka i kamatne stope počinju da se vremenom smanjuju, očekuje se da će se uslovi finansiranja hipoteka i potrošačkih kredita takođe poboljšati, iako će se tajming značajno razlikovati od zemlje do zemlje.