Zablude o vodoniku -

Piše: Filip Mitrović, 360Mobility

Pored natrijuma, koji se u delu javnosti pojavljuje kao zamena za litijum a čime smo se bavili u prethodnom tekstu, često se kao alternativa navodi i vodonik. Razmotrićemo da li je možda vodonik element koji može da zameni litijum i pokrene mobilnost?

Vodonik se sve više smatra važnim za budućnost energije, naročito u kontekstu dekarbonizacije sektora koji teško mogu da se elektrifikuju, kao što su teški transport, industrijska proizvodnja i dugoročno skladištenje energije.

Iako je bilo indicija da će vodonik da postane primaran za “teški” transport u drumskom saobraćaju, aktuelna dešavanja govore suprotno. Jedan od najboljih primera su najveći svetski proizvođači kamiona i autobusa (Mercedes, MAN, Scania i Volvo), koji su se opredelili za pogon vozila uz pomoć LFP (litijum-jonskih) baterija i koji su se udružili u projektu pod nazivom “Milence” koji podrazumeva gradnju adekvatne infrastrukture za dopunjavanje baterija.

Na polju autobuskog prevoza je slična situacija. Najbolji pokazatelj odustajanja od vodonika i okretanja baterijskim sistemima jeste primer Nemačke. Prema podacima PwC u Nemačkoj je u 2022. godini bilo čak 11 puta više električnih autobusa na baterije u odnosu na vodonične.

Ako pogledamo železnicu, videćemo da je državna kompanija LNVG iz Donje Saksonije, poznata po tome što je prva na svetu uvela voz na vodonik, potpuno napustila ovaj koncept i u novim nabavkama potpuno prelaze na vozove koji koriste litijumske baterije.

Razlog za ovakvu promenu kursa je ogroman izazov da se vodonik proizvede na odgovarajući način (zeleni vodonik). Takođe, infrastruktura za punjenje vodonikom je u velikom zaostatku a i značajno je skuplja i kompleksnija od infrastrukture koja je zadužena za dopunjavanje baterija električnom energijom.

Jedna od glavnih prednosti načina pokretanja mobilnosti uz pomoć baterijskih sistema je energetska efikasnost, jer se od proizvodnje (električne) energije do punjenja baterije i pokretanja prevoznog sredstva izgubi svega 10-20% energije, dok se kod vodonika nakon proizvodnje energije i njenog ogromnog utroška za proizvodnju ovog gasa, do punjenja rezervoara u prevoznom sredstvu izgubi čak 60-70% energije.

Dakle, vodonik ima ulogu u budućnosti dekarbonizacije i energetske tranzicije ali više kao podrška litijum-jonskim baterijama tamo gde one eventualno ne budu bile efikasne, svakako mnogo više u oblasti energetike nego u oblasti mobilnosti (auto-industrije).

Izvori: