Da li će odlazak iz radnog odnosa značiti i promenu životnog stila, jedno je od pitanja koje najviše brine građane na korak od penzije. Penzija u Srbiji jeste redovan mesečni prihod i važna osnova sigurnosti, ali u najvećem broju slučajeva nije na nivou zarade na koju su ljudi navikli tokom radnog veka.
Prema zvaničnim podacima, prosečna penzija u Srbiji u aprilu, iznosila je 56.848 dinara, dok je prosečna neto zarada za april iznosila 121.805 dinara. To znači da se prelaskom iz radnog odnosa u penziju mesečni prihod u proseku smanjuje za oko 54 odsto. Drugim rečima, osoba koja je tokom radnog veka raspolagala prosečnom platom, u penziji se suočava sa razlikom od gotovo 65.000 dinara mesečno. Upravo ta razlika pokazuje zašto je državnu penziju važno posmatrati kao osnovu, ali ne i kao jedini izvor prihoda u starosti.
Takav pristup nije nov u evropskoj praksi. U Francuskoj, zaposleni u privatnom sektoru pored osnovne državne penzije obavezno učestvuju i u dopunskom penzijskom sistemu “Agirc-Arrco”, u koji doprinose uplaćuju i poslodavac i zaposleni. U Italiji, pored javnog penzijskog sistema, postoji razvijeno tržište dopunskih penzionih fondova. Drugim rečima, u razvijenim evropskim sistemima očuvanje životnog standarda u starosti ne prepušta se slučaju, već se dodatni izvori prihoda planiraju već u tridesetim, a nekad i dvadesetim godinama.
Što se ranije počne, to je lakše postepeno graditi finansijsku rezervu koja može da pomogne u rastu životnog standarda. To ne znači odricanje od sadašnjosti, već pravljenje plana za period kada plata više neće biti glavni izvor sigurnosti.
Jedna od opcija za dugoročno finansijsko planiranje jesu investicioni, odnosno alternativni investicioni fondovi. Oni omogućavaju da se novac ulaže u različite vrste imovine i da se kroz vreme potencijalno očuva i uveća njegova vrednost. Za građane koji razmišljaju dugoročno, Aleksandar Ivanović, portfolio menadžer Društva za upravljanje investicionim fondovima Vista Rica, kaže da fondovi mogu biti način da deo današnjih prihoda pretvorimo u finansijsku sigurnost za budućnost.
„Ulaganje nije isto što i klasična štednja. Investicioni fondovi nose određeni nivo rizika, zbog čega je pre ulaganja potrebno informisati se, razumeti sopstvene ciljeve i izabrati rešenje koje odgovara individualnoj finansijskoj situaciji. Ipak, velika prednost alternativnih fondova je što omogućavaju planski pristup, odnosno ulaganje koje se ne zasniva na kratkoročnom čuvanju novca, već na njegovom dugoročnom aktiviranju. Kroz profesionalno upravljanje i ulaganje u različite klase imovine, alternativni investicioni fondovi daju mogućnost da se kapital postepeno gradi tokom godina, što ih čini posebno relevantnim za planiranje dodatnih prihoda u penziji”, navodi Aleksandar Ivanović.
Snaga dugoročnog ulaganja najbolje se vidi na konkretnom primeru. Ukoliko bi osoba tokom 15 godina svakog meseca ulagala po 300 evra, ukupno bi u fond uplatila 54.000 evra. Ako bi se taj novac ulagao uz godišnji prinos od 10,74 odsto, koliko je Vista Rica Invest fond ostvario u 2025. godini, vrednost ulaganja bi nakon 15 godina mogla da dostigne oko 133.000 evra. To znači da bi, pored uplaćenog iznosa, potencijalni prinos iznosio oko 79.000 evra. Taj podatak pokazuje zašto alternativni investicioni fondovi mogu biti važan alat za dugoročno planiranje dodatnih prihoda u penziji. Važno je napomenuti da je ovaj obračun zasnovan na istorijskom godišnjem prinosu fonda, iako prethodno ostvareni prinosi nisu garancija budućih rezultata, mogu poslužiti kao ilustracija.
Na kraju, penzija ne mora da znači pad kvaliteta života, ali zahteva pripremu. Državna penzija je važna baza sigurnosti, dok se razlika između očekivanih i željenih prihoda može planirati kroz dodatne izvore, od štednje do ulaganja u fondove. Osnovno pitanje nije samo kolika će biti penzija, već koliko smo na vreme uradili da život posle plate bude finansijski bezbrižan.