Ne bi trebalo da prihvatamo stare laži samo zato što su prepakovane

U Beogradu će se 18. oktobra održati najznačajnija svetska prezentacija u oblasti odnosa sa javnošću – dodela prestižnijih svetskih priznanja IPRA Golden World Awards (IPRA GWA) – „Svetski PR Oskar“. U isto vreme domaćini smo regionalnim i svetskim stručnjacima u oblasti komunikacija i odnosa s javnošću na PR Samitu sa temom: „Poverenje je PRioritet!“

Prof. Dr Dejan Verčič, jedan od ključnih govornika PR Samita, osvrnuo se na izazove dezinformacija i post-istine, naglasivši: „Kada govorimo o dezinformacijama i konceptu post-istine, samo povećavamo konfuziju. Dezinformacije su jednostavno – propaganda, a post-istina je samo moderan izraz za laži. To je tako jednostavno. Ne bi trebalo da prihvatamo stare laži samo zato što su prepakovane. Isto tako, AI nije zaista inteligentna – ljudi jesu. AI je samo alat, poput metle. Ako se koristi na pravi način, može biti koristan, ali se mora koristiti odgovorno.“

Odnosi s javnošću, etično i pouzdano komuniciranje sve više dobijaju na značaju, u svetu u kome je jedino garantovana neizvesna budućnost. Odgovornost PR stručnjaka raste, kako rastu i očekivanja od njih, a globalno tržište PR-a u 2023. godini iznosilo je oko 20 biliona USD (izvor: www.statista.com) Prema podacima iz 2023. godine, 50 odsto ispitanika iz 28 zemalja širom sveta izjavilo je da veruje medijima kao izvoru pouzdanih informacija.

Najveće poverenje u medije imala je Kina, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo najsiromašnije po tom pitanju sa samo 31 odsto ispitanika koji su rekli da imaju poverenja u medije. Zemlje u kojima većina odraslih stanovnika veruje medijima iz preko 40 zemalja otkrila je da se nivoi poverenja značajno razlikuju širom sveta. Skandinavci su imali veće poverenje u medije nego građani drugih delova sveta, pri čemu je 69 odsto Finaca verovalo vestima, kao i 57 odsto Danaca i 55 odsto Norvežana. Čak 57% novinara veruje da je javnost izgubila poverenje u medije. Konačno, glavni razlog zašto novinari blokiraju PR komunikacije širom sveta – njih  74 odsto je reklo da to rade jer im PR osoba šalje neželjene ponude. Drugi okidači uključivali su primanje netačnih informacija, nedostatak transparentnosti i nepoštivanje rokova.

Ne kažu Amerikanci uzalud da PR nije samo nauka već  i umetnost. Radi se naime o aktivnosti koja osim znanja treba i talenat, intuiciju, ličnu kulturu, sve ono što se ne može  uneti u nekakav zamišljeni public relations računar.

U Srbiji – ukupan poslovni prihod agencija za komunikacije i odnose s javnoću u 2023. povećan je za 12,56%, a neto dobit za 30,19%, a broj zaposlenih veći je za 10,88% u odnosu na 2022. godinu (izvor: https://marketingmreza.rs/nastavlja-se-prestrojavanje-agencija-za-odnose-s-javnoscu/)

Međunarodna asocijacija za odnose s javnošu (IPRA) već 70 godina okuplja profesionalce iz celog sveta i kao najuglednija asocijacija ima konsultativni status pri UN već četiri decenije. Ovogodišnjim izborom Nataše Pavlović Bujas, (komunikacijske  ekspertkinje i strateške savetnice iz Srbije) za Globalnu predsednicu IPRA – Beograd i Srbija su, po prvi put, visoko pozicionirani i na ovoj svetskoj mapi stručnjaka.

Ovogodišnja Gala ceremonija dodele svetskih „PR Oskara“, kao i prateći događaj PR Samit okupiće oko 200 stručnjaka iz više od 20 zemalja – u Beogradu, u hotelu Metropol Palace, 18.oktobra od 12h, a teme su: Da li će AI produbiti generacijski jaz u PR struci? Vraćaju li se strateški pristup i integrisane komunikacije na velika vrata? Koliko je i kako ubrzani razvoj i olakšan pristup društvenim mrežama deceniju unazad naškodio pravoj svrsi PR profesije? Zašto se mladi ljudi teško ili nikako ne udružuju kao komunikacijski profesionalci? Kako ćemo održati sjaj i vrednost struke u doba AI, kada već danas komunikacija više nije samo privilegija PR profesionalaca?!

U eri rastućeg nepoverenja javnosti, straha od ubrzanog razvoja veštačke inteligencije i neizvesnosti koju donosi – da li smo spremni na novu preraspodelu odgovornosti? Delimo li iste probleme ili će se svako baviti svojima? Razumemo li zaista „javni interes“ i svoju ulogu u kreiranju javnog mnjenja? Moramo li redefinisati međusobne saradnje za dobrobit javnosti, ali i napredak profesije?
Imaju li mediji i PR-ovi snagu i moć koja im se pripisuje – ili i veću? Šta je novo u novom dobu? PR 2024: Prirodno inteligentni i veštački glupi odnosi s javnošću.

Više informacija o programu i možete pronaći na zvaničnom www.prsummit.rs.