Foto: MC arhiva
U digitalnom svetu, gde svaki klik može doneti novu poslovnu priliku ili potencijalni rizik, mala i srednja preduzeća često se nalaze na prvoj liniji fronta. Digitalizacija donosi brže transakcije, lakši pristup tržištima i nove mogućnosti rasta, ali istovremeno otvara vrata sofisticiranim prevarama i sajber napadima koji ne biraju metu.
Globalni trendovi jasno pokazuju da se sajber kriminal ubrzano razvija – do 2029. godine mogao bi prerasti u treću najveću „ekonomiju“ na svetu, a gledano kroz GDP, jedino ekonomije SAD i Kine su veće. Procene kompanije Statista kažu da će do 2030. godine godišnji troškovi prevara dostići 15,6 biliona dolara, dok se svake godine izgubi oko jedan bilion dolara, a 96% žrtava nikada ne povrati izgubljena sredstva.
Razvoj veštačke inteligencije i ubrzana digitalizacija dodatno povećavaju obim i sofisticiranost napada, a Evropa već oseća posledice – broj prijavljenih slučajeva prevare raste iz godine u godinu, jasno pokazujući koliko je važno razvijati snažne mehanizme zaštite za građane, kompanije i finansijske institucije.
Većina Evropljana makar jednom je bila meta prevare, pokazuje istraživanje Mastercard Signals: Securing trust – Insights from the frontlines of cybercrime. Čak 58% ljudi primilo je fišing mejl, 63% lažnu SMS poruku, više od polovine bilo je izloženo telefonskim prevarama, dok su pokušaji prevare preko društvenih mreža, lažnih tehničkih podrški i QR kodova sve učestaliji.
Za mala i srednja preduzeća, problem je posebno izražen. Prema podacima Ministarstva privrede Republike Srbije, ona čine 99% srpske privrede, pokreću lokalnu ekonomiju i zapošljavaju veliki broj ljudi – od malih prodavnica i restorana do startapa i porodičnih firmi. Upravo zbog ograničenih resursa za sajber bezbednost, ova preduzeća su često primarne mete prevaranata.
Mastercard istraživanje koje je obuhvatilo više od 1,800 vlasnika malih biznisa u Evropi, pokazuje da je svaki četvrti već bio meta prevare, dok isti procenat strahuje da bi ozbiljan sajber napad mogao ugroziti opstanak njihove kompanije. Istovremeno, istraživanje pokazuje da 67% preduzeća želi više znanja i edukacije o zaštiti poslovanja, a 20% smatra da bi im više samopouzdanja u korišćenju digitalnih alata omogućilo sigurniji rad.