Međunarodni dan žena i devojčica u nauci, koji se obeležava 11. februara odlukom Ujedinjenih nacija, podseća da nauka i rodna ravnopravnost moraju ići ruku pod ruku
Od Marije Kiri do savremenih liderki koje oblikuju održivu budućnost, žene su kroz istoriju ostavile neizbrisiv trag u nauci. Ipak, njihov glas i dalje se nedovoljno čuje u poljima koja oblikuju budućnost.
Prema najnovijem izveštaju IRENA – Renewable Energy: A Gender Perspective, Second Edition (2025), zastupljenost žena u STEM oblastima (prirodne nauke, tehnologija, inženjerstvo, matematika), iznosi svega 28%.
Upravo zato Međunarodni dan žena i devojčica u nauci, koji se obeležava 11. februara odlukom Ujedinjenih nacija, podseća da nauka i rodna ravnopravnost moraju ići ruku pod ruku. Ovaj dan prilika je da se osvrnemo na postignuća žena koje svojim radom pomeraju granice, ali i da razgovaramo o izazovima i mogućnostima za njihovo veće uključivanje u sektor kojim, i dalje, dominiraju muškarci.
Sagovornice portala OIE Srbija, sa univerziteta, iz industrije i inženjerske prakse, ističu da znanje i posvećenost nemaju pol, ali i da veća raznolikost u STEM oblastima doprinosi kvalitetnijim rešenjima. Napominju da su devojkama potrebni uzori kako bi mogle da zamisle sebe u nauci i tehnologiji, ali i jasna poruka da su u ovim oblastima dobrodošle, potrebne i ravnopravne.
Kada se te pretpostavke ispune, granice prestaju da postoje, što potvrđuje i primer naših sagovornica, koje uspešno odgovaraju na najsloženije izazove i tako inspirišu nove generacije.
Jelena Stojković Terzić, docent na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu – Raznolikost u STEM-u doprinosi kvalitetnijim rešenjima
Jelena Stojković Terzić, docent na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, ističe da fakultet ima važnu ulogu u oblikovanju načina na koji mladi ljudi doživljavaju STEM, ne samo kao oblast studiranja, već kao budući profesionalni izbor.
Ona napominje da je, ukoliko želimo veće uključivanje žena, važno da se mladim devojkama jasno pokaže da je ovo oblast u kojoj su dobrodošle, potrebne i ravnopravne. Ključni korak je, kaže, vidljivost.
– Kada studentkinje tokom studija rade sa profesorkama i asistentkinjama, ali i upoznaju uspešne koleginice iz industrije, lakše mogu da zamisle sopstveni put u STEM-u. Ti uzori ne treba da budu idealizovani, već realni, sa svojim izazovima, dilemama i razvojnim putevima – ističe Stojković Terzić.
Važan je, dodaje, i način rada. Prema njenim rečima, savremeni STEM podrazumeva timski rad, interdisciplinarne pristupe i rešavanje konkretnih problema iz prakse. Stojković Terzić ističe da motivacija i samopouzdanje studentkinja rastu kada vide da ono što uče ima smisao i stvarni uticaj.
– Na ETF-u imamo mnogo talentovanih studentkinja koje potvrđuju da znanje i posvećenost nemaju pol. Naš zadatak je da im pružimo podršku i prilike za razvoj, jer raznolikost u STEM-u doprinosi kvalitetnijim rešenjima i jačoj vezi nauke sa društvom. U takvom okruženju, veće uključivanje žena u STEM dolazi prirodno, kao rezultat sistema koji prepoznaje i neguje potencijal – naglašava docentkinja na ETF-u.
Ona podseća da inženjerstvo danas prevazilazi okvire klasične tehničke struke.
– Ako želite karijeru koja ima širi smisao i konkretan uticaj, inženjerstvo vam daje upravo to. Ne dozvolite da vas obeshrabre stereotipi ili tuđa očekivanja. Ovaj poziv traži različite poglede, načine razmišljanja i iskustva. Upravo ta raznolikost donosi bolja rešenja i čini ovu profesiju živom i relevantnom. I najvažnije, birajte ono u čemu vidite smisao. Inženjerstvo danas nudi mogućnost da rešavate stvarne probleme i ostavite trag kroz ono što radite. Ako vas to pokreće, onda je ovo oblast u kojoj imate šta da ponudite – poručuje Jelena Stojković Terzić.
Dragana Nešković Markić, inženjer zaštite na radu i zaštite životne sredine u Elnos Group – Kako se gradio dalekovod na Islandu
Dragana Nešković Markić, doktor nauka u oblasti zaštite životne sredine i inženjer zaštite na radu i zaštite životne sredine u Elnos Group, kaže da je u kompaniji radila na mnogo velikih i izazovnih projekata, a poseban utisak ostavio je projekat izgradnje dalekovoda na Islandu.
– Moj primarni fokus bio je razvoj i implementacija modela koji integriše održivost zaštite životne sredine sa najvišim standardima zaštite na radu. Poseban izazov predstavljale su deonice unutar strogo zaštićenih vodozaštitnih zona. U okviru projekta fokus je bio na metodološkoj transformaciji radnih procesa, gde je prevencija zagađenja bila u direktnoj korelaciji sa strategijom „nula povreda“. Naučni pristup omogućio je korenite promene u kulturi zaštite na radu zaposlenih kroz stručne edukacije i primenu inovativnih tehnoloških rešenja – objašnjava Nešković Markić.
Kako ističe za portal OIE Srbija, rezultati su u praksi pokazali da infrastrukturni projekti ne moraju narušavati životnu sredinu.
– Postavljanjem novih standarda u zaštiti ljudskih i prirodnih resursa, ovaj projekat predstavlja održivu paradigmu za buduće inženjerske projekte u osetljivim ekosistemima – napominje naša sagovornica.
Ona izdvaja jednu maksimu kojom se uvek vodi u svom radu.
– Najvažnije mi je da na kraju radnog dana svi odu kući zdravi, i tom se rečenicom uvek rukovodim u svom radu — a posebno kada su uslovi složeni.
Irena Cvetić, inženjer prodaje, Siemens – Projekti koji prave razliku
Irena Cvetić, inženjer prodaje u kompaniji Siemens, napominje da, iako je još u ranoj fazi karijere, najvećim postignućem smatra to što svojim radom doprinosi unapređenju svakodnevice svih nas. Ispunjava je kada projekti na kojima radi imaju merljiv pozitivan uticaj na procese, rešenja za klijente i, na kraju, na kvalitet života.
– Posebno sam ponosna što sam tokom rada u Siemensu i Avalonu, kao deo raznolikih timova i projekata, imala priliku za kontinuirani razvoj i učenje od svojih kolega i saradnika. Profesionalni odnosi koje sam kroz godine izgradila su mi važni jer, pre svega, predstavljaju ishod kvalitetne saradnje, konzistentnog rada i ekspertize, koji dalje dovode do stvarne vrednosti za klijenta i korisnike – ističe Cvetić.
Jedan od takvih primera nalazi u projektima koje je Siemens realizovao za kompaniju CTP invest, a na jednom od njih bila je menadžer projekta.
– Ovaj projekat je posebno značajan za mene jer sam se prvi put susrela sa konceptom isporuke transformatorske stanice po principu “ključ u ruke”, a dodatno je značajan za Siemens jer smo imali priliku da isporučimo gotovo svu opremu iz SI EA portfolija. Projekti su bili izazovni, kako zbog rokova, tako i zbog tipa isporučene opreme, ali za mene važni zbog iskustva, saradnje sa kolegama od kojih sam mogla mnogo da naučim i uspešnog krajnjeg rezultata – objašnjava naša sagovornica.
Kako kaže, upravo taj osećaj da svojim radom doprinosi rešenjima koja donose konkretnu vrednost i značajne rezultate u unapređenju rešenja u energetici, najviše je ispunjava u profesionalnom smislu.
– Na kraju, verujem da su ljudi sa kojima radimo i okruženje koje nas oblikuje ključni za profesionalni, ali i lični rast. Zato sam veoma zahvalna što sam imala priliku da učim od vrhunskih stručnjaka i da, rame uz rame sa njima, realizujem projekte koji zaista prave razliku – naglašava Irena Cvetić.
Anica Petkoski, direktorka sektora za kanale prodaje, Schneider Electric – Primerom ohrabriti nove generacije devojčica i mladih žena
Anica Petkoski, direktorka sektora za kanale prodaje u kompaniji Schneider Electric, svojim najvećim poslovnim postignućem smatra to što je, kroz godine rada, uspela da doprinese unapređenju saradnje sa partnerima i izgradi tim koji ostvaruje stabilne i merljive rezultate.
– Posebno sam ponosna na stvaranje okruženja u kojem se neguje profesionalizam, poverenje i posvećenost zajedničkim ciljevima. Verujem da se istinski uspeh ogleda u tome da svojim primerom ohrabrimo nove generacije devojčica i mladih žena da se odvaže da prate svoj put u nauci, tehnologiji i liderstvu – ističe sagovornica OIE Srbija.