Piše: Filip Mitrović
Ako se pitate odakle ovakav naslov na mestu posvećen ljubiteljima raznih prevoznih sredstava, ostanite sa nama u narednih pedesetak redova. Verujemo da će da vam se dopadne sadržaj teksta.
Baš kada smo započeli sa ozbiljnim projektima izgradnje vetroelektrana, malih i velikih solarnih elektrana u manje poželjnim delovima Evrope, generisali smo dovoljno čiste energije da polako shvatimo da u trenutku kada smo je generisali, nemamo gde da je potrošimo. Stoga se javlja novi izazov: kako sačuvati čistu energiju i ne pokvariti tendenciju poboljšanja energetskog miksa. Verovatno pretpostavljate na šta ciljamo – na baterijske sisteme. Razlog je vrlo jednostavan – moderni baterijski sistemi mogu da apsorbuju veliku količinu energije i sačuvaju je za kasniju upotrebu.
Hajde da napravimo kratku pauzu ovde i pređemo na drugu oblast – transformaciju automobilske industrije, koja se stalno menja, sa proizvođačima koji prelaze sa prodaje vozila na pružanje usluga mobilnosti. Srce ove transformacije, kao i njene održivosti, leži u… pogađate, baterijskim sistemima. Zanimljivo je da izgradnja vozila oko baterijskog sistema omogućava da se ceo životni ciklus proizvoda pravilno isplanira od samog početka, koristeći poznate metode “od kolevke do groba”, i što je najvažnije, da se karbonski i drugi neželjeni otisci održe minimalnim na svakoj etapi životnog ciklusa, sa ciljem da se potpuno eliminuju.
Ali šta transformacija automobilske industrije ima veze sa obnovljivim izvorima energije, da se vratimo na početak priče? Zapravo… postoji veza, i ideja je da ta veza postepeno postane neraskidiva. Razlog je vrlo jednostavan: radi se o identičnim baterijskim sistemima. Da, dobro ste pročitali, isti baterijski sistem je sposoban da skladišti energiju prikupljenu iz obnovljivih izvora za odgovarajući i željeni trenutak, baš kao što omogućava sigurniji, udobniji i pristupačniji prevoz od tačke A do tačke B.
Sada želimo da zamislite koliko je sve to povezano, razmišljajući o tome kako funkcioniše baterijski sistem i kolikoje dugovečan. Gotovo svaki proizvođač baterijskog sistema daje minimalnu garanciju da će trajati najmanje 8 godina ili 160.000 kilometara u vozilu, iako već imamo mnogo primera gde je garancija 10 godina ili 200.000 kilometara. Ali to nije sve – pored ovih brojeva, proizvođači baterijskih sistema garantuju da kapacitet neće pasti ispod 70% u poređenju sa kapacitetom kada je sistem prvi put pokrenut i isporučio energiju. U praksi već imamo električna vozila starija od 10 godina sa pređenih 300.000, 400.000, pa čak i više od 500.000 kilometara, i… njihovi baterijski sistemi još uvek imaju kapacitet daleko iznad granice od 70%.
A šta mislite da se dešava sa tim baterijskim sistemima koji su pali ispod granice od 70%, s obzirom da smo spomenuli da imamo unapred plan “od kolevke do groba”? Možda mislite da idu na reciklažu, sigurno. Ali, evo nas kod srži priče – zapravo, kada se baterijski sistemi u vozilima “istroše” i izgube željene karakteristike, baterijski sistemi i njihovi delovi se pripremaju i ponovo rađaju za svoj drugi ciklus – postaju skladišta energije.
Sada možete da zamislite o čemu se radi, posebno ako napravimo poređenje sa pametnim uređajima (npr. pametni telefoni) i, recimo, power bank baterijama za punjenje. Gotovo ista stvar se dešava između vozila i skladišta energije, samo što govorimo o mnogo većim kapacitetima energije. Uzmite primer baterijskog sistema koji je 60 kWh ali ne zapamtite to po tome, recimo da je to baterijski sistem koji omogućava da (u ovom slučaju putnički automobil) pređe najmanje 350 km sa jednim punjenjem. Da li ste znali da je to dovoljno energije da snabde četvoročlano domaćinstvo potrebnom energijom za ceo vikend, pretpostavljajući da koristite električnu energiju za grejanje uz sve ostale potrošače? Zamislite koliko biste mogli da snabdevate isto to domaćinstvo tim baterijskim sistemom u letnjim uslovima. A zamislite tek kada imate na raspolaganju baterijski sistem gradskog električnog autobusa koji je gotovo 10 puta veći? Mogućnosti postaju gotovo neograničene, posebno ako dodamo činjenicu da su u pitanju pametni sistemi koji će znati kada je idealno da se koristi energija generisana iz obnovljivih izvora direktno i kada iz sistema za snabdevanje električnom energijom, recimo u večernjim satima kada je “jeftina struja”.
I kao i uvek, najbolje ostavljamo za kraj. Posle određenog vremena provedenog u ulozi skladištenja energije a to je obično 5 do čak 10 godina, baterijski sistem je polako spreman za reciklažu. U ovom trenutku, sve komponente koje ulaze u baterijski sistem, uključujući i pripadajuće sisteme za hlađenje i grejanje kao i sve ostale plastične delove mogu veoma uspešno da se recikliraju i to tako što se sve što ulazi reciklira u veoma visokom procentu, preko 90%. Procena stručnjaka je da će do momenta kada baterijski sistemi budu zreli za reciklažu, moći da se reciklira u gotovo 100%. Sve navedeno će gotovo da postigne karbonsku neutralnost. I ne samo karbonsku neutralnost.
Nije bila ideja da vas previše umorimo detaljima ali otkrićemo vam i da se moduli od kojih su sastavljeni baterijski sistemi veoma lako menjaju i repariraju. Čak se i ćelije od kojih su sačinjeni moduli veoma lako repariraju. Sve ovo govori koliko je ideja baterijskog sistema (koji opravdano zovemo samo baterija) pruža pregršt mogućnosti uz pomoć kojih ćemo moći da osiguramo bolju i čistiju budućnost za generacije koje dolaze. Ili makar, malo, malo čistiji vazduh.