Foto: Sam Pinto
Saint-Gobain Architecture Student Contest 2026
Nakon što su osvojili prvo mesto na nacionalnom takmičenju Saint-Gobain Architecture Student Contest 2026“, studenti Marko Radoš, Tadija Aleksić i Matija Milićević dobili su priliku da predstavljaju Srbiju na svetskom finalu jednog od najznačajnijih međunarodnih studentskih takmičenja iz oblasti arhitekture ove godine u Beogradu, gde se takmičenje održalo posle 20 godina. Njihov uspeh rezultat je posvećenog rada, timske saradnje i inovativnog pristupa zadatom projektu. U razgovoru su otkrili kako su tekle pripreme za veliko finale, kakvo je bilo iskustvo predstavljanja Srbije na međunarodnoj sceni, šta su naučili od kolega iz celog sveta i koje poruke nose sa ovog jedinstvenog takmičenja. Kao što su jedinsteni bili tokom projekta, istu taktiku su primenili i za intervju, zajedničkim odgovorima.
- Kako ste pristupili zadatku transformacije Bežanijskog zimovnika i šta je bila osnovna ideja koja je vodila vaš projekat?
Glavna tema našeg procesa projektovanja bilo je pitanje zašto Beograd nema razvijenu kulturu odnosa sa obalom i vodom, iako je grad koji leži na dve reke. Daljim razmišljanjem došli smo do zaključka da nam je osnovna ideja podsticanje rešavanja tog problema kroz naš projekat, kroz stvaranje mogućnosti da se buduće generacije upoznaju sa beogradskim rekama i obalama.
- Šta vas je najviše inspirisalo lokacijom na savskoj obali i njenim potencijalom za razvoj?
Sama pozicija i njena atraktivnost. Lokacija ima neverovatan potencijal za dalji razvoj, dok je realno postojeće stanje planski i estetski nezadovoljavajuće.
- Šta smatrate najvećom prednošću koju ste uneli u svoje projektno rešenje, s obzirom na to da ste radili na realnom projektu?
Inkluzivnost i mogućnost da korisnik doživi nova iskustva i stekne dragocene uspomene.
- Kako je izgledao proces saradnje unutar tima i da li je svako od vas imao određenu oblast za koju je bio posebno zadužen?
Ceo tim je funkcionisao na „leptirski“ način, sva tri člana su „skakala“ sa zadatka na zadatak i uspešno ih rešavala. Ako bi ipak morala da se napravi neka osnovna podela, ona bi izgledala ovako: Marko i Tadija bavili su se planskim crtežima i dodatnim istraživanjem, dok je Matija bio zadužen za 3D modelovanje i vizuelizaciju.
- Kada biste projekat opisali u tri reči, koje bi to bile i zašto?
Inkluzivnost, povezanost, kontakt. Inkluzivnost, jer smo želeli da prostor bude otvoren i prilagođen svima, bez obzira na godine, sposobnosti ili način na koji neko doživljava javni prostor — svako treba da pronađe svoje mesto i svoje iskustvo na ovoj lokaciji. Povezanost, jer je ceo koncept zasnovan na ideji da se grad, ljudi i reka konačno sagledaju kao celina, a ne kao odvojeni elementi koji slučajno dele istu adresu. I na kraju, kontakt, jer smo želeli da korisnici doslovno i simbolično dođu u dodir sa vodom, obalom i prirodom, umesto da im pristupaju samo vizuelno i sa distance, kako je to danas slučaj.
- Koliko vam je značilo što ste imali priliku da predstavljate Srbiju na internacionalnom takmičenju?
Svaka prilika da predstavimo našu državu i našu struku u najboljem svetlu za nas je prilika kojoj pristupamo sa velikim poštovanjem i osećajem dubokog ponosa.
- Kako doživljavate priliku da na jednom mestu upoznate studente arhitekture iz različitih zemalja sveta?
Vrlo pozitivno iskustvo koje nam je dosta otvorilo oči, ne samo po pitanju kultura, već i po pristupima i načinu rada drugih kolega.
- Jedan od segmenata koji je važan tokom takmičenja jeste umrežavanje i razmena iskustava sa kolegama iz drugih kultura i obrazovnih sistema. Da li ste iskoristili taj potencijal?
I pored gusto isplaniranog rasporeda, svaki slobodan trenutak pokušali smo da iskoristimo za „networking“.
- Imali ste priliku da odmerite snage sa 33 studentska tima širom sveta. Koji studentski tim vam je bio favorit i zašto?
Momci iz Francuske bili su naši favoriti; zbog primetno velikog truda i vremena uloženog u njihov projekat, delovali su najozbiljnije.
- Članovi internacionalnog ASC žirija vrhunski su stručnjaci iz sveta arhitekture. Koliko vam je pomogla završna sesija sa članovima žirija, tokom koje je predstavljeno vaše idejno rešenje?
Smatramo da je, šta god da radite, uvek korisno dobiti povratnu informaciju i konstruktivnu kritiku. Na samoj sesiji čuli smo i uvideli neke probleme na koje do tog trenutka nismo ni pomišljali.
- Na koji način ste prihvatili komentare žirija?
Svi komentari su razmotreni i uzeti u obzir za naše dalje delovanje u svetu arhitekture. Takođe, uputili bismo molbu žiriju da se postigne neki interni dogovor kako bi se uspostavio određeni vid standardizacije u ocenjivanju, koji bi mogao da se primeni na sve učesnike podjednako.
- Sledeće ASC takmičenje je u Madridu. Koju poruku biste poslali studentima arhitekture iz Srbije koji razmišljaju da se prijave na takmičenje?
Nemojte da propustite ovakvu priliku. Prijavite se. Samo napred!
- I za kraj, kakvi su vaši utisci o atmosferi i organizaciji takmičenja?
Jednoglasno, sa punim uverenjem možemo reći da je ovo najbolje takmičenje, odnosno događaj, kojem smo ikada prisustvovali.