“Ovi ni vola ne mogu da ubodu”.
Tako su u mom selu govorili za, sad sam u to ubeđen, meteorologe. Džaba vam bilo (moji sinovci) satelita, veštačke inteligencije, ostalih čudesa kad ne možete ni da dobacite do pokojnog deda Radoja koji je nepogrešivo nagoveštavao promenu vremena : “Žigaju me krsta eto kiše”.
Ne verujem da su i tu kupljene diplome uzrok, baš kao ni u ono Čorbino “zajebali Rusi klimu mesto leta šalju zimu” silnim promašajima. Nemaju ti meteorolozi bogzna kakvu platu pa da se jagme i kupuju tu diplomu. A i na mito ne mogu da računaju. Jerbo ne mogu ni da pogode akamoli da promene vremenske prilike i neprilike. Ne možeš preko veze da tražiš na primer sneg od pola metra (mada je dovoljno i pet cm putari ni s tim ne mogu da se izbore) kad ti se rodbina sa sela najavi…
Mada kad malo bolje razmislim možda ih plaćaju gazde i urednici portala koji pozivajući se na, srećom pogrešne, najave ciklona, anticiklona, oluja, snežnih nanosa, i sličnih armagedona, zasipaju poput grada svoje čitaoce za dolar, pardon klik, više.
Bilo kako bilo meteorolozi su nam se uvukli u svakodnevne živote. Nema toga ko uveče, ujutro ne pogleda “vremensku prognozu”. Češće neg što virnemo kroz prozor. Uostalom, odgovorni, obrazovani, moderni ljudi veruju državi, vlastima a samim tim i meteorolozima više nego svojim očima i drugim čulima.
Pa nećemo valjda olizati kažiprst podići ka nebu i ustanoviti dal’ vetar duva. Zimi meteorolozima i poverujemo da je “hladno u tri pm” , “da pingvinima m…otpadaju” , jelte i to zbog onog “subjektivnog osećaja”. Ali leti postajemo svesni da su i meteorolozi samo deo zavere duboke države. Znate ono kad sunce upeče, asvalt se topi a oni “39 u hladu”. Aha. Znamo se. Kriju barabe da je termometar na izdisaju, da je živa ripila preko 50. podeoka… A znamo i zašto to rade. Pa nismo ni mi naivni.
Malo ko nije uslikao onaj ekrančić u kolima koji pokazuje bar za deset stepeni više od ovih što su se prodali vladarima iz senke…
Nekada je bilo mnogo bolje. Dok se nismo odrodili, otuđili skoro svako je u komšiluku imao ponekog deda Radoja (Ameri su imali Indijance), znalo se more odakle vetar duva.
A srećnije generacije, one malo starije još pamtre neponovljivog Kamenka Katića koji je podvlačio crtu na kraju svakog Dnevnika televizije Beograd. Nepogrešiv. Njega je i vreme slušalo. Kad kaže kiša – kiša. Nije kod njega bilo tamo neke rosulje…
Evo, sad čitam da nas ovog leta očekuju rekordne vrućine uz pojavu superćelija na širem području regiona, koje stižu kroz Bečka vrata…
Pa da se pozdravimo