Durmitor, Bobotov Kuk i tragovi visine
Autor: Boris Ćorović
Izgradnja modernog magistralnog puta Žabljak – Risan u Crnoj Gori bila je decenijama sastavni deo gotovo svih važnijih infrastrukturnih planova bivše države. Ta ideja, prisutna još od šezdesetih godina prošlog veka, konačno je zaživela polovinom 2000-ih, kada je probijen tunel „Ivica“ kroz obronke Durmitora i izgrađena nova saobraćajnica između Žabljaka i Šavnika.
Nova magistrala zamenila je stari, uski i krivudavi put iz vremena Kraljevine Jugoslavije, čime je putovanje između ova dva mesta skraćeno sa više od sat vremena na svega dvadesetak minuta.
Sličan scenario odigrao se i nešto ranije na pravcu Nikšić – Grahovo – Risan, gde je takođe moderna široka magistrala zamenila dotadašnji, izuzetno uzak put kojim je mimoilaženje vozila bilo i teško i opasno.
Modernizacijom ovog pravca značajno je unapređen turistički i saobraćajni položaj severnih krajeva Crne Gore — posebno prostora između Pljevalja, Žabljaka i Šavnika, poznatog i kao crnogorski Drobnjak. U poslednjih petnaestak godina, sve više turista iz Srbije, ali i iz srednje i severne Evrope, bira upravo ovu trasu kao bržu i prijatniju alternativu klasičnom putu kroz kanjon Morače.
Ali pre nego što se stigne do mora, na toj ruti stoji i čeka — Durmitor.
Ova planina i nacionalni park, smešteni na severozapadu Crne Gore, u srcu Drobnjaka, obuhvataju osnovni masiv Durmitora, kao i kanjone reka Tare, Drage i Sušice, te gornji deo doline reke Komarnice. Ukupna površina parka iznosi čak 39.000 hektara. Još 1952. godine proglašen je nacionalnim parkom, a do danas je ostao jedno od najautentičnijih i najlepših prirodnih čuda regiona — posebno za ljubitelje planinarenja.
Tako je bilo i ostalo.
Za profesionalne alpiniste zimi, a za entuzijaste i amatere leti — uspon na Bobotov Kuk (2523 m) predstavlja nezaobilaznu stavku na listi balkanskih vrhova koje vredi osvojiti.
Iako se decenijama smatralo da je Bobotov Kuk najviši vrh Crne Gore — podatak koji je stajao u udžbenicima, kartama i vodičima — precizna GPS merenja s kraja 20. veka utvrdila su da je Zla Kolata, vrh na masivu Prokletija na granici sa Albanijom, zapravo viša za 11 metara (2534 m). I pored prvobitnih dilema oko granice, geodetski podaci su potvrdili da deo vrha Zla Kolata leži na crnogorskoj teritoriji.
Ali, iako je statistički detronizovan, Bobotov Kuk je i dalje bez premca kada je reč o lepoti, simbolici i iskustvu koje pruža.
Njegova elegantna silueta, zajedno sa susednim vrhovima Bezimeni Vrh (2487 m) i Đevojka (Soa, 2440 m), čini greben Soa Nebeska — što u prevodu znači „Stub neba“. Ovaj dramatični greben s jedne strane strmo pada u dolinu Škrčkih jezera, dok se sa druge izdiže iznad kamenite uvale Valoviti Do (2027 m) — najviše planinske doline Durmitora.
Bobotov Kuk je vidljiv gotovo iz svih pravaca — sa Prutaša, Zubaca, Trojnog Prevoja, Vojnika — i dominira panoramom severne Crne Gore. Nekada je bio poznat kao Ćirova Pećina, po lokalnom lovcu koji je tu imao čeku. Današnje ime duguje plemenu Bobota, koje je koristilo obližnje pašnjake.
A kako stići do samog vrha?
Postoje tri glavne staze:
- Severna ruta iz Žabljaka vodi kroz šumu pored Crnog jezera, zatim uz strmu morenu do katuna Lokvice, preko Biljegovog Dola i Valovitog Dola, pa sve do grebena iznad Škrke. Odavde još oko 20 minuta do samog vrha. Ukupno: 5 sati hoda.
- Ruta sa prevoja Sedlo najpopularnija je i najpitomija. Polazi se sa travnatih padina, prolazi se kroz Uvitu Gredu, pa dolazi do kotline Zeleni Vir (2030 m), odakle se Bobotov Kuk otvara u punoj veličini. Uspon traje oko 4 sata.
- Treća, najkraća staza polazi sa lokaliteta Dobri Do, nekoliko kilometara ispod Sedla, ka selu Trsa. Nakon mirnog početka, staza ubrzo ulazi u kameniti teren, prelazi preko Šarenih pasova, pa ispod Zubaca dolazi do Zelenog Vira, gde se spaja sa prethodnom rutom. Odavde kreće završni grebenski uspon, na nekim mestima osiguran sajlama. Trajanje: nešto preko 3 sata.
Završni uspon na Bobotov Kuk traži pažnju i koncentraciju, ali nagrada je nesaglediv pogled — od Rudnika i Kopaonika, preko Orjena, pa sve do obala Jadranskog mora.
Planinski lanci, rečne doline, glečerske uvale i tišina prirode – sve to stane u jedan pogled sa Bobotovog Kuka. A u taj pogled stane i gotovo cela Crna Gora.
Put do Bobotovog Kuka nije samo markirana planinarska staza, već i tihi susret sa suštinom Crne Gore — surovom, lepom, divljom i ponosnom. Moderni putevi jesu skratili vreme dolaska, ali vreme provedeno na stazi, među stenama, pod oblacima i iznad jezera, ostaje van svakog sata i svakog kalendara.
Durmitor ne traži mnogo od onih koji mu prilaze — samo poštovanje i otvoreno srce. A zauzvrat, daruje nešto što se ne meri ni satima ni metrima nadmorske visine — već pogledom i jednom malom ličnom pobedom koja se pamti ceo život.