Stefan Decanski grupna fotka Foto: Milena Žbogar i Zoran Randjelović
U Srbiji je do sada je ugrađeno više od 1.000 kohlearnih implantata, malih medicinskih uređaja koji pomažu osobama sa teškim ili potpunim oštećenjem sluha da čuju zvukove i razumeju govor. Stručnjaci ističu da je naša zemlja u prethodnim decenijama napravila značajan iskorak u oblasti dijagnostike i lečenja oštećenja sluha kao i da se na godišnjem nivou obavi između 60 i 70 novih operacija.
Posebno je važno što se u mnogim porodilištima u Srbiji sprovodi skrining sluha kod novorođenčadi, što omogućava ranu dijagnostiku i pravovremenu intervenciju.
Bojana Vidić iz Organizacije osoba sa kohlearnim implantom kaže da obeležavanje ovog dana u Srbiji ima za cilj podizanje svesti o značaju rane dijagnostike oštećenja sluha, pravovremenog upućivanja na specijalističke preglede i obezbeđivanja dostupnosti savremenih metoda lečenja.
“Poseban akcenat stavlja se na značaj skrininga sluha kod novorođenčadi, jer rano otkrivanje i blagovremena intervencija značajno utiču na razvoj govora i kognitivnih sposobnosti kod dece“, kaže ona i dodaje da ima puno primera kada su ljudi različite dobi ostali bez sluha i da se o toj temi govori veoma retko, a posledice su velike.
Zato je važno pokrivenost skriningom sluha u Srbiji povećati sa sadašnjih 30 odsto, na najmanje 50 odsto, do 2030. godine što je i preporuka Svetske zdravstvene organizacije.
Kohlearni implantati se ugrađuju o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (samo jednu stranu) još od 2005. godine, čime je omogućena dostupnost ove savremene tehnologije velikom broju dece, a od 2022. godine i odraslih.
„Kohlearni implant predstavlja jedno od najznačajnijih dostignuća savremene medicine i audiološke tehnologije. On zaobilazi oštećene strukture unutrašnjeg uha i direktno stimuliše slušni nerv, omogućavajući mozgu da ponovo prima i obrađuje zvučne informacije. Iako ne vraća prirodni sluh, ovaj uređaj omogućava razvoj funkcionalnih slušnih veština i razumevanje govora, temeljne preduslove za komunikaciju, učenje i socijalnu povezanost. Za mnogu decu i odrasle, kohlearni implant nije samo medicinska intervencija, već životna prekretnica. On otvara vrata svetu zvukova koji su im bili nedostupni: prvim rečima, školskim razgovorima, muzici, smehu, svakodnevnim sitnicama koje grade osećaj pripadnosti. Uz ranu intervenciju, kontinuiranu rehabilitaciju i snažnu podršku porodice i stručnjaka, implant postaje alat koji menja razvojne tokove, jača samopouzdanje i omogućava punopravno učešće u društvu“, kaže dr Biljana Krstić otorinolaringolog i audilog.
Širom sveta do danas je ugrađeno preko milion kohlearnih implanata, što svedoči o ogromnom značaju ove tehnologije i životima koji su zahvaljujući njoj trajno promenjeni.
Škola za oštećene sluhom nagluve „Stefan Dečanski“ iz Beograda dugi niz godina obrazuje i vaspitava decu sa oštećenjem sluha. Od 2000. godine prva počela sa rehabilitacijom dece implantirane u inostranstvu, a od 2002. godine i sa decom implantiranom u našoj zemlji.
Direktorka Mirjana Ivanović ističe da škola od najranijeg uzrasta, kroz ranu intervenciju i predškolske grupe, postavlja temelje za dalje školovanje dece, bilo u redovnom sistemu ili u okviru svoje osnovne i srednje škole. Nastavu pohađaju deca sa slušnim aparatima i kohlearnim implantima, koja uz stručnu podršku tima (surdologa, psihologa, logopeda i drugih stručnjaka) razvijaju svoje sposobnosti i samopouzdanje. Škola individualnim pristupom i saradnjom sa porodicom obezbeđuje podršku kako bi svako dete ostvarilo svoj puni potencijal.
„Zahvalila bih se Bojani Vidić i Organizaciji osoba sa kohlearnim implantom na organizaciji ovog događaja koji skreće pažnju na osobe sa oštećenjem sluha, gluve i nagluve osobe, na njihove potrebe i podiže svest ne samo o značaju slušnih aparata i kohlearnih implanta već o značaju sveobuhvatne podrške u inkluziji. Važno je naglasiti da implant sam po sebi nije dovoljan – njegov pun značaj dolazi do izražaja kroz ranu dijagnostiku, pravovremenu ugradnju, kontinuiranu rehabilitaciju i sistemsku podršku porodice i škole. Danas kada obeležavamo Dan kohlearne implantacije i Dan sluha imajmo na umu da su komunikacija i međusobno razumevanje temelj ravnopravnog uključivanja u društvo“, kaže direktorka Mirjana Ivanović.
Svetski dan kohlearno implantiranih osoba obeležava se 25. februara, u znak sećanja a prvu uspešnu ugradnju ovog uređaja 1957. godine, koju su izveli francuski lekari, čime je započeta nova era u lečenju teških oštećenja sluha. Ovaj datum simbolizuje revolucionarni trenutak u medicini trenutak kada je tehnologija omogućila pristup zvuku osobama koje ga do tada nisu mogle čuti.
Ovaj dan je prilika da se istaknu rezultati lekara, audiologa, rehabilitatora i svih stručnjaka koji rade sa osobama sa oštećenjem sluha, ali i da se pruži podrška porodicama i korisnicima implanata.
Nastavljajući da unapređujemo pristup zdravstvenoj zaštiti i savremenim tehnologijama, zajedno gradimo društvo jednakih mogućnosti, u kome zvuk nije privilegija, već pravo svakog pojedinca.