- Napredak i izazovi koji ostaju
Saopštenje udruženja “Donorstvo je herojstvo” dostavljeno redakciji Fermarket.rs prenosimo u celini:
Nakon više od pet godina od odluke Ustavnog suda kojom su pojedine odredbe Zakona o presađivanju ljudskih organa proglašene neustavnim, Narodna skupština usvojila je izmene zakona koje predstavljaju korak ka unapređenju transplantacionog sistema u Srbiji.
Posebno je značajno što će građanke i građani od sada imati mogućnost da izraze svoju volju o doniranju ili nedoniranju organa posle smrti, koja se mora poštovati, uključujući i putem platforme eUprave.
Ovo su bili predlozi našeg udruženja koje su podržale i mnoge druge organizacije pacijenata i organizacije civilnog društva za zaštitu ljudskih prava, kao i institucije Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnoari. Ipak, smatramo da pred Srbijom ostaju značajni zadaci kako bi transplantacioni sistem postao dostupniji, pravičniji i efikasniji.
Apelujemo da se u narednom periodu unaprede pojedina rešenja usvojena poslednjim izmenama, ali i da se otklone postojeći nedostaci Zakona koje Ministarstvo zdravlja, Vlada i Narodna skupština Republike Srbije nisu prihvatili uprkos višegodišnjim zahtevima pacijenata.
Pre svega, smatramo da pojedine novousvojene odredbe Zakona nisu do kraja u funkciji zaštite principa autonomije volje, odnosno prava svakoga da samostalno odluči o (ne)darivanju svojih organa posle smrti radi lečenja drugih ljudi.
Prvo, usvojenim izmenama je definisanom krugu članova porodice dato autonomno pravo da daju ili uskrate saglasnost za presađivanje organa ako se umrli o tome nije izjasnio, umesto da im je data uloga čuvara njegove volje, ako im je takva volja poznata.
Drugo, izmenama Zakona je propisan veoma rigidan način ostvarivanja navedenog prava članova porodice, u kojem su oni podeljeni na članove porodice “višeg i nižeg reda”, pri čemu izjašnjavanje članova porodice “višeg reda” automatski isključuje mogućnost izjašnjavanja članova porodice “nižeg reda” o doniranju organa (npr. izjašnjavanje deteta umrlog isključuje izjašnjavanje njegovog partnera, a izjašnjenje (van)bračnog partnera isključuje izjašnjavanje roditelja umrle osobe).
Opisana “striktna kategorizacija” bliskih članova porodice u ostvarivanju autonomnog prava na odlučivanje o doniranju organa ne uzima u obzir različite porodične okolnosti velikog broja građanki i građana, koje se, primera radi, mogu sastojati u odvojenom životu, nedovoljno bliskim ili lošim odnosima sa nekim članovima porodice, čak i postojanju nasilnih odnosa, čime se pojedini članovi porodice neopravdano mogu dovesti u neravnopravan položaj.
Uz to, neprepoznavanje drugih bliskih lica koja nekada mogu biti jedina porodica umrlog, poput daljih srodnika ili istopolnih partnera ili partnerki, osvetljava i diskriminatornu dimenziju novousvojenih odredaba.
Novousvojene odredbe pružaju manju zaštitu autonomije volje stranaca koji borave u Srbiji i žele ili ne žele da doniraju organe, s obzirom da ove odredbe predviđaju samo pravo članova njihove porodice na izjašnjavanje o (ne)doniranju organa, ali ne i izjašnjavanje onih o čijim se organima radi.Dalje, novousvojene izmene i dopune Zakona mogu ugroziti pravnu sigurnost građana. Tako, u situaciji kada pojedinac za života nije zvanično izneo svoju volju o (ne)doniranju svojih organa nakon smrti upisom u Registar davalaca ili Registar nedavalaca, a nema ni jednog od članova porodice kojima Zakon daje pravo odlučivanja o doniranju njegovih/njenih organa, ili ti članovi porodice nisu dostupni, ili se uopšte ne izjasne nakon njegove smrti, odluku o doniranju organa će prema usvojenim izmenama doneti etički odbor zdravstvene ustanove. Ovo rešenje je nepoznato u uporednom pravu, a Zakon, uz to, ne navodi bilo kakve kriterijume za odlučivanje etičkog odbora o presađivanju organa sa umrle osobe, što ostavlja prostor za arbitrernost i ugrožava pravnu sigurnost. Predlog našeg udruženja, koji je prihvaćen u mnogim evropskim zemljama, bio je da u slučajevima kada se umrla osoba nije izjasnila o (ne)darivanju organa i kada niko od članova porodice ili bliskih lica ne zna kakva je bila volja umrlog, važi pretpostavka da je umrli bio saglasan sa darivanjem svojih organa nakon smrti u svrhu lečenja drugih ljudi.
Dodatno zabrinjava i to što se u pogledu prava na izjašnjavanje o (ne)darivanju svojih organa posle smrti izjednačavaju osobe koje su potpuno i delimično lišene poslovne sposobnosti, te se osobama koje su delimično lišene poslovne sposobnosti uskraćuje pravo da odlučuju o ovom pitanju iako im, prema Zakonu o vanparničnom postupku, sud može dati to pravo prilikom delimičnog lišenja poslovne sposobnosti. Kolizija ova dva zakona još jedno je od ustavnospornih spornih rešenja koja su usvojena u Skupštini.
Pitanje od nemerljive važnosti za pacijente koji čekaju organ radi preživljavanja i lečenja, a koje uopšte nije obuhvaćena usvojenim izmenama i dopunama uprkos brojim insistiranjima našeg i drugih udruženja, kao i Zaštitnika građana i Poverenika, tiče se unapređenja odredaba Zakona o transplantaciji organa sa živih davalaca.
Za razliku od svih razvijenih evropskih država i država u okruženju, donorstvo organa između živih osoba i dalje je moguće samo između srodnika do trećeg stepena pobočne linije. Tako, srodnici poput braće i sestara od ujaka, tetke ili strica, dalji srodnici, prijatelji, kumovi i druge osobe koje žele da pomognu pacijentu da preživi doniranjem organa – u Srbiji to ne mogu učiniti. Do 2018. godine postojala je zakonska mogućnost da se transplantacije organa sa živih davalaca obavljaju između bliskih osoba uz stroge medicinske, psihološke i etičke procedure, ali je ta mogućnost ukinuta iz nepoznatih razloga.
Zbog ovog ograničenja veliki broj pacijenata, među njima i dece, prinuđen je da prikuplja značajna finansijska sredstva i da odlazi u inostranstvo, najčešće u Tursku, radi presađivanja organa sa živog davaoca.Iako pozdravljamo uvođenje mogućnosti izjašnjavanja građana o (ne)darivanju organa i putem eUprave, skrećemo pažnju da nije prihvaćen naš predlog da se građani o donorstvu mogu izjasniti i kod bilo kog lekara ili javnog beležnika. Smatramo da bi proširivanje mesta na kojima se građanke i građani mogu izjasniti o ovoj temi doprinelo većem broju nespornih situacija i ojačalo poverenje u transplantacioni sistem. Uz to, nije prihvaćen ni predlog da građani prilikom izdavanja ili zamene ličnih dokumenata budu pisano informisani o pravu da se izjasne o donorstvu organa i mestima gde to mogu učiniti. Ovakvo rešenje ne bi predstavljalo obavezu za građane, već priliku da budu blagovremeno informisani o svom pravu, što bi značajno doprinelo promociji donorstva i podizanju svesti javnosti.Na kraju nas, ipak, ohrabruje što smo tokom skupštinske rasprave od predstavnika vlasti i predstavnika opozicije dobili obećanje da će rad na unapređenju transplantacionog sistema biti ubrzo nastavljen. Želimo da verujemo da dalji rad na ovoj temi može zanemariti političke razlike među donosiocima odluka.
Građani Srbije, a naročito preko 1200 pacijenata za koje vreme ubrzano teče, imaju pravo na tu vrstu očekivanja. Zahvaljujemo svima koji su učestvovali u ovom procesu i konsultovali pacijente i njihova udruženja. U danima pred nama ćemo nastaviti da se zalažemo za unapređenje zakonskog okvira presađivanja organa i njegove primene, te pozivamo Ministarstvo zdravlja, Vladu, narodne poslanike, lekare, bioetičare, pravnike u oblasti medicinskog prava i ljudskih prava, pacijente i sve zainteresovane da doprinesu procesu razvoja transplantacionog programa u Srbiji.