Foto:P.Živković
Na Svetski dan bubrega Srbija broji oko 700.000 bubrežnih bolesnika, od kojih je 5.000 na dijalizi, a njih 600 čeka transplantaciju
Do 2040. godine bubrežne bolesti mogle bi postati peti vodeći uzrok smrtnosti u svetu, dok rezolucija Svetske zdravstvene organizacije, usvojena 2025. godine, poziva države članice da zdravlje bubrega postave kao prioritet – istaknuto je na panel diskusiji „Zdravlje bubrega za sve – briga o ljudima, zaštita planete“, koju je povodom obeležavanja Svetskog dana bubrega organizovalo udruženje „Donorstvo je herojstvo“.
Panel je bio posvećen podizanju svesti o značaju prevencije, ranog otkrivanja i unapređenja lečenja bubrežnih bolesti, kao i vezi između zdravlja ljudi i životne sredine.
„Većina ljudi nije svesna da ima problem sa bubrezima, jer bolest dugo može da protiče bez simptoma. Jednostavne analize krvi i urina mogu omogućiti rano otkrivanje bolesti i primenu terapije koja može usporiti njeno napredovanje i odložiti potrebu za dijalizom ili transplantacijom“, istakla je asist. dr Jelena Pavlović, nefrolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije i šef Kabineta za koordinaciju i pripremu za transplantaciju bubrega Urgentnog centra.
Udruženje Donorstvo je herojstvo upozorava na alarmantne podatke i na potrebu da se zdravlju bubrega posveti veća pažnja u javnozdravstvenim politikama.
Pacijenti u Srbiji i dalje nemaju dostupne savremene terapije o trošku zdravstvenog osiguranja koje mogu usporiti napredovanje bolesti i odložiti potrebu za dijalizom, niti terapije koje bi pacijentima na dijalizi pomogle da ostanu stabilni i budu bolji kandidati za transplantaciju. Istovremeno, mogućnosti za transplantaciju bubrega i dalje su ograničene. Zakon dozvoljava donaciju sa živog donora samo do trećeg stepena pobočnog srodstva, dok su u zemljama okruženju omogućeni širi modeli doniranja, uključujući altruističnu donaciju. Iako su ukrštene transplantacije predviđene zakonom, u praksi se u našoj zemlji ne sprovode.
U Srbiji je nedavno uspostavljen i registar za hroničnu bubrežnu bolest, koji za sada sadrži podatako broju preminulih pacijenata.
Prema dostupnim podacima, tokom 2024. godine preminulo je 1.647 osoba sa hroničnom bubrežnom bolešću.
”Uspostavljanje registra bio je jedan od predloga pacijenata iz dokumenta Bela knjiga o hroničnoj bolesti bubrega, koji je izrađen i predstavljen pre dve godine. Pacijenti veliku nadu polažu i u nedavno usvojenu rezoluciju Svetske zdravstvene organizacije, za koju je glasala i Srbija, a koja poziva države da zdravlje bubrega postave kao prioritet u javnozdravstvenim politikama. Predlozi iz ove rezolucije u velikoj meri su slični preporukama iz Bele knjige o hroničnoj bolesti bubrega.“ – poručuju iz Udruženja Donorstvo je herojstvo.
Prof. dr Igor Mitić, nefrolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Vojvodine, istakao je da se zdravlje bubrega u velikoj meri čuva zdravim načinom života:
„Važno je održavati zdravu telesnu težinu, redovno biti fizički aktivan i unositi dovoljno tečnosti, pre svega vode. Takođe je potrebno izbegavati štetne navike poput pušenja i prekomerne konzumacije alkohola, kao i nekontrolisano uzimanje lekova i preparata koji mogu imati toksičan efekat na bubrege. Redovni sistematski pregledi imaju veliki značaj u prevenciji i posebno se preporučuju osobama koje boluju od dijabetesa ili hipertenzije, starijima, osobama koje u porodici imaju bubrežne bolesti, kao i osobama sa gojaznošću.
Vladica Ilić, jedan od oko 700.000 pacijenata koji u Srbiji žive sa hroničnom bolešću bubrega, na panelu je istakao da se pacijenti s hroničnim bolestima suočavaju s mnogobrojnim preprekama, počev od dijagnostike do faze transplantacije. Pojedine dijagnostičke metode su nedostupne u Srbiji, te su, primera radi, pacijenti prinuđeni da snose troškove elektronske mikroskopije u inostranstvu zbog toga što je elektronski mikroskop “pokvaren”. Savremena terapija koja usporava napredak hroničnih bubrežnih bolesti i odlaže dijalizu, uprkos preporukama lekara nefrologa, nije na listi lekova koji se izdaju o trošku RFZO, a za pacijente ona iznosi i do 200 evra na mesečnom nivou, desetostruko manje no što su mesečni troškovi dijalize koju pokriva RFZO.
Vladica je ukazao da Srbija, za razliku od država u okruženju, ima izuzetno restriktivne uslove presađivanje organa sa živih davalaca, zbog čega pacijenti snose ogromne finansijske izdatke presađivanja bubrega u inostranstvu, a da je obrazloženje koje je država dala za nedozvoljavanje transplantacija sa daljih srodnika, bliskih prijatelja i drugih bliskih lica da se radi o “mišljenju naših lekara”. On je podsetio da se ukrštene transplantacije bubrega u Srbiji ne sprovode, zbog administrativne i organizacione nespremnosti zdravstvenog sistema.
Ovogodišnja tema Svetskog dana bubrega prvi put snažno povezuje zdravlje bubrega sa zaštitom životne sredine. Lečenje bubrežnih bolesti, naročito dijaliza, troši velike količine vode i energije i generiše značajne količine medicinskog otpada.
„Kada govorimo o Srbiji, u poslednjih petnaestak godina napravljen je određeni napredak u oblasti upravljanja medicinskim otpadom, posebno zahvaljujući opremi obezbeđenoj kroz EU fondove. Međutim, u praksi i dalje postoje izazovi – mnogim zdravstvenim ustanovama nisu produžene dozvole koje bi im omogućile da preuzimaju i tretiraju infektivni medicinski otpad sa drugih lokacija, dok se značajan deo opasnog otpada iz Srbije i dalje izvozi u specijalizovana postrojenja u Evropskoj uniji“, istaklaje Tijana Ljubenović iz organizacije Mladi istraživači Srbije.
Udruženje „Donorstvo je herojstvo“ najavilo je i preventivnu akciju koja će biti održana u subotu, 14. marta, na Palilulskoj pijaci od 9 do 12 časova, zajedno sa Udruženjem za borbu protiv dijabetesa „Plavi krug“ i Komitetom za međunarodnu saradnju studenata medicine – IFMSA Srbija. Građani će imati priliku da besplatno provere nivo šećera u krvi i krvni pritisak, dobiju edukativni materijal i informišu se o značaju prevencije i očuvanja zdravlja bubrega