Nacrt Zakona o presađivanju ljudskih organa ignoriše odluku Ustavnog suda i volju građana
Više od 20 organizacija, uključujući 8 udruženja pacijenata, upozorava da Ministarstvo zdravlja ponavlja rešenja koja su već proglašena neustavnim i ugrožava pravo na izbor o doniranju organaOrganizacije civilnog društva dostavile su Ministarstvu zdravlja detaljne komentare i predloge na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koje je podržalo 23 organizacije, uključujući osam udruženja i saveza pacijenata. Predstavnici udruženja pacijenata učestvovali su i na usmenoj javnoj raspravi i upozorili da se ovim Nacrtom ponavljaju iste greške zbog kojih je Ustavni sud 2021. godine proglasio član 23. Zakona neustavnim, a da posledice takvih rešenja direktno ugrožavaju živote pacijenata koji čekaju transplantaciju. Pacijenti strahuju da bi usvajanje ovakvog zakona moglo ponovo dovesti do proglašenja pojedinih odredbi neustavnim i do novog zastoja transplantacionog programa, poput onog iz prethodnog perioda, kada u gotovo deset meseci nije obavljena nijedna transplantacija.
U nastavku iznosimo ključne nepravilnosti Nacrta zakona, dok su detaljni komentari dostupni u pratećem dokumentu koij možete poglgedati i preuzeti ovde.
1. Povreda autonomije volje, ljudskog dostojanstva i prava na privatni život
Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa ozbiljno se narušava jedno od temeljnih prava građana – pravo da tokom života samostalno i slobodno odlučuju o raspolaganju sopstvenim telom i organima, uključujući i način na koji će se sa njima postupati nakon smrti. Umesto da polazi od jasno izražene volje pojedinca, Nacrt odlučivanje o doniranju organa premešta sa osobe čiji su organi u pitanju na članove porodice i etičke odbore zdravstvenih ustanova, čime se uspostavlja sistem u kome se odluke o najintimnijim pitanjima mogu donositi bez pojedinca i čak suprotno njegovoj volji. Takav pristup je u direktnoj suprotnosti sa ustaljenim i dosledno primenjivanim principom u zdravstvenom sistemu Republike Srbije, prema kome je autonomija volje pacijenta osnov svake medicinske odluke.
Iako Nacrt štiti pravo pojedinca da se protivi doniranju organa, on istovremeno ne prepoznaje niti štiti pravo da se osoba izjasni da želi da bude donor. Na taj način se uvodi ozbiljna asimetrija u zaštiti autonomije volje: negativna volja je delimično zaštićena, dok pozitivna volja uopšte nije pravno operacionalizovana. Iako se Nacrt formalno poziva na koncept pretpostavljene saglasnosti, ta saglasnost se u praksi potpuno poništava jer se konačna odluka prepušta članovima porodice ili etičkom odboru, bez obzira na poznate stavove preminule osobe.
2. Diskriminatorni efekti Nacrta i izostanak zaštite ljudskih pravaRešenja predviđena Nacrtom zakona u praksi će proizvesti ozbiljne diskriminatorne posledice po građane koji nemaju porodicu, imaju trajno narušene porodične odnose ili ne žive u funkcionalnim porodičnim zajednicama u kojima se poštuje volja svakog člana. U takvim slučajevima, ukoliko se osoba za života nije izričito izjasnila protiv doniranja, odluku o doniranju ili nedoniranju organa mogu donositi članovi porodice pre i umesto te osobe, bez obzira na prirodu njihovog odnosa sa preminulim. Time se otvara prostor za posebno problematične i neprihvatljive situacije u kojima o sudbini organa punoletne, poslovno sposobne osobe mogu odlučivati lica koja su sa njom imala trajno konfliktne odnose, koja su nad njom vršila nasilje ili sa kojom nisu živela u zajednici. Nacrt ne sadrži nikakve zaštitne mehanizme koji bi sprečili da u postupku odlučivanja učestvuju čak i osumnjičeni ili pravnosnažno osuđeni članovi porodice, što dodatno ukazuje na ozbiljne nedostatke predloženog rešenja.Posebno nepovoljan položaj imaju građani koji nemaju porodicu ili bliske srodnike u krugu predviđenom Nacrtom. U tim slučajevima, odluku o doniranju organa donosi etički odbor zdravstvene ustanove, čime se o sudbini tela preminule osobe odlučuje institucionalno, bez ikakvog uvida u njenu volju, vrednosti ili životne izbore. Na ovaj način, osobe bez porodice se stavljaju u lošiji i neravnopravan položaj u odnosu na one koje porodicu imaju.Dodatno zabrinjava činjenica da Ministarstvo zdravlja nije zatražilo mišljenje ključnih institucija za zaštitu ljudskih prava – Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti – uz obrazloženje da se Nacrt ne tiče njihove nadležnosti. Takav stav je neprihvatljiv imajući u vidu da predložena rešenja direktno zadiru u pitanja zabrane diskriminacije, jednakosti građana i zaštite ljudskog dostojanstva, te da je izostanak ovih mišljenja ozbiljan proceduralni propust u postupku izrade zakona.
3. Propuštena prilika za proširenje kruga živih donoraAktuelni postupak izmena Zakona predstavljao je jasnu priliku da se proširi krug živih donora, u skladu sa uporednom praksom i potrebama pacijenata, ali je ta prilika propuštena. Važeća zakonska rešenja u Srbiji spadaju među najrestriktivnija u regionu, jer dozvoljavaju doniranje organa gotovo isključivo unutar veoma uskog kruga krvnih srodnika. U praksi to znači da čak ni brat od tetke ne može da bude donor, budući da se smatra srodnikom u četvrtom kolenu, dok Zakon doniranje dopušta do trećeg kolena pobočnog srodstva, čime se isključuje veliki broj potencijalnih donora. Istovremeno, potpuno su isključene i bliske osobe koje nisu u srodstvu – poput kumova, prijatelja ili drugih osoba sa dokazivom emocionalnom vezom sa primaocem.Za razliku od Srbije, zemlje regiona poput Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske omogućavaju i altruističke transplantacije, u kojima živi donor može biti bliska osoba bez krvnog srodstva, uz odgovarajuće etičke kontrole. Zadržavanje postojećeg restriktivnog modela u Srbiji neopravdano sprečava unapređenje transplantacionog sistema, produžava liste čekanja i direktno ugrožava živote pacijenata. Zbog ovakvih rešenja, građani Srbije koji imaju živog donora spremnog da iz humanih razloga donira organ često su prinuđeni da skupljaju desetine hiljada evra za transplantacije u inostranstvu, izlažući sebe i donore dodatnim zdravstvenim i pravnim rizicima.Zbog svega navedenog, smatramo da je jedino odgovorno rešenje povlačenje postojećeg Nacrta zakona i formiranje nove radne grupe, uz suštinsko učešće pacijenata i pravnih eksperata iz oblasti ustavnog, medicinskog i ljudskih prava, koji imaju znanje i iskustvo da otklone dileme na koje je Ustavni sud ukazao još pre gotovo pet godina. Ovaj Nacrt zakona ne jača ni donorstvo niti štiti građane. Naprotiv, on ograničava pravo pojedinca da slobodno odlučuje o sopstvenom telu i dodatno sužava mogućnosti za doniranje organa, uključujući i pravo na doniranje od strane živih donora. Umesto da olakša i poveća broj transplantacija, ovakav zakon uvodi nove prepreke, produbljuje nepoverenje u sistem i ostavlja pacijente bez jasnih i sigurnih rešenja. Zato zahtevamo njegovo povlačenje i izradu novog, pravednog i ustavno utemeljenog zakona, u čijem će fokusu biti pacijenti i pravo na izbor.
Podnosioci komentara i organizacije koje podržavaju iznete primedbe na Nacrt zakona:
- Udruženje dijaliziranih i transplantiranih pacijenata
- „Donorstvo je herojstvo“
- Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije – NOOIS
- Savez organizacija bubrežnih invalida Srbije – SOBIRS
- Savez bubrežnih invalida Vojvodine
- Nacionalno udruženje porfirija Srbije
- Udruženje za borbu protiv dijabetesa
- Plavi krug
- Udruženje pacijenata sa bolestima jetre Hronos
- Udruženje pacijenata obolelih od plućne fibroze
- Beogradski centar za ljudska prava
- Udruženje pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije – SUPRAM
- YUCOM – Komitet pravnika za ljudska prava
- Udruženje građanki FemPlatz
- Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S)
- Građanske inicijative
- Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji
- Inicijativa za ekonomska i socijalna prava – A 11
- Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA
- Autonomni ženski centar
- Udruženje Da se zna!
- PIN – Psychosocial Innovation Network
- Inicijativa mladih za ljudska prava
- Asocijacija nezavisnih elektronskih medija – ANEM
- Fond B92