Nacrt Ministarstva zdravlja o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa
Nakon ignorisanja predloga pacijenata za unapređenje transplantacionog sistema, Zaštitnik građana i Poverenik upozoravaju na ozbiljne nedostatke Nacrta zakona i potrebu za njegovim suštinskim unapređenjem
Nakon okončanja javne rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o presađivanju ljudskih organa Ministarstvo zdravlja objavilo je izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, u kojem ni jedan od predloga za unapređenje transplantacionog sistema u Srbiji koji je uputilo više od 20 organizacija civilnog društva – od čega oko 10 udruženja i saveza pacijenata – nije prihvaćen. Nakon što smo zahtevali da se u proces menjanja ovog zakona pribave mišljenja Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, te institucije ocenile su da Nacrt zakona koji je pripremila radna grupa Ministarstva zdravlja ne pruža dovoljnu zaštitu pravu svake punoletne osobe da se izjasni o darivanju ili nedarivanju svojih organa u slučaju moždane smrti. U mišljenjima ove dve institucije za zaštitu ljudskih prava ukazano je da volja umrle osobe o darivanju ili nedarivanju ljudskih organa nakon smrti mora biti od prevashodnog značaja i da se mora poštovati, te da izraženu volju umrle osobe ne mogu zameniti odluke članova porodice. Ukazano je da država kroz pravni sistem mora omogućiti da se u svakom pojedinačnom slučaju utvrdi i realizuje isključivo volja umrlog lica, odnosno lica čiji su organi predmet eventualnog presađivanja, odnosno doniranja. Nacrt zakona mora biti zasnovan na principu autonomije volje pojedinca, pravu na ljudsko dostojanstvo, pravu na slobodan razvoj ličnosti i poštovanju Ustavom garantovanih prava.Obe istitucije – Zaštitnik i Poverenik, ukazale su i na goruću potrebu da se proširi lista mogućih živih davalaca organa. Za razliku od zemalja u okruženju, poput Crne Gore, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, u kojima živi davaoci organa (npr. bubrega) mogu biti ne samo bliski krvni srodnici, već i druga bliska lica sa primaocem organa (tzv. nesrodni davaoci – bliski prijatelji, kumovi, i sl.), lista dozvoljenih živih davalaca organa u Srbiji je važećim zakonom ograničena do trećeg stepena pobočnog srodstva. U ovom pogledu treba podsetiti da je ranijim zakonom koji je važio do 2018. godine „drugo blisko lice s kojim je primalac organa u prisnom ličnom odnosu” moglo takođe biti živi davalac organa, što je iz nejasnih razloga ukinuto pre osam godina, od kad veliki broj naših pacijenata odlazi u Tursku radi transplantacije organa. U izveštaju o sporovedenoj javnoj raspravi Ministarstva zdravlja se navodi: „Ne smatramo da će predlogom, kojim se proširuje krug živih donora, doći do stvarnog proširenja kruga potencijalnih donora, niti da će to samo po sebi dovesti do povećanja broja transplantacija u našoj zemlji. Medicinska struka je postojeći krug živih donora ocenila kao medicinski opravdan i zasnovan na stručnim kriterijumima.“ U izveštaju Ministarstva zdravlja kao argumenti za odbijanje predloga pacijenata navedeni su nepoverenje građana i prethodna iskustva, uključujući period donorskih kartica do 2018. godine. Međutim, dostupni podaci ukazuju na suprotno – upravo u tom periodu zabeležen je najveći broj transplantacija, sa rekordnih 41 donora u 2013. godini. Nakon 2018. godine, kada su ukinute donorske kartice i kada je ograničen krug živih donora, najveći broj donora u Srbiji iznosio je 20, što je duplo manje nego 2013. godine.
Udruženja pacijenata posebno zabrinjava odbijanje predloga koji bi pomogli masovnom izjašnjavanju građana o (ne)darivanju svojih organa posle smrti, poput toga da se prilikom izdavanja ličnih dokumenata građanima uruči obaveštenje/podsetnik o tome da imaju pravo da se izjasne o darivanju ili nedarivanju svojih organa nakon smrti, kao i da se mogućnost izjašnjavanja o darivanju ili nedarivanju organa omogući ne samo kod izabranih lekara i u Upravi za biomedicinu, već i kod javnih beležnika, kod drugih lekara, kao i putem platforme eUprave. Odgovor Ministarstva zdravlja da je za ove predloge “ne postoje ljudski i materijalni kapaciteti” apsolutno je neprihvatljiv. Već gotovo pola decenije čeka se korekcija zakonskog rešenja koje je Ustavni sud proglasio neustavnim zbog nedovoljne preciznosti, nakon čega smo imali i potpunu obustavu transplantacija u trajanju od 10 meseci. Danas, uprkos jasnim upozorenjima nezavisnih institucija i pravnih stručnjaka, postoji realan strah da se ista situacija može ponoviti. Zato zahtevamo da Ministarstvo zdravlja uvaži stavove stručne i pravne javnosti, koriguje Nacrt zakona u skladu sa mišljenjima Poverenika i Zaštitnika građana i omogući aktivno učešće organizacija civilnog društva, udruženja pacijenata i eksperata u kreiranju rešenja koja će na pravni i etički način zaista unaprediti tranpslantaiconi sistem.