Drugi Dani Ermitaža u Srbiji, veliki međunarodni kulturni projekat koji su organizovali glavni ruski muzej Ermitaž i kompanija „Gasprom njeft” uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, završeni su 31. marta.
Centralni događaj predstavljala je izložba „Petar Veliki i Srbija” koja je u Ruski dom u Beogradu skoro pola godine svakodnevno privlačila i do 1.000 posetilaca iz svih krajeva Srbije. Zbog izuzetnog interesovanja publike izložba je produžena za još dva meseca. U fokusu postavke bila je nesvakidašnja ličnost Petra Velikog i njegovi odnosi sa srpskim narodom koji su dostigli potpuno novi nivo za vreme vladavine prvog ruskog imperatora. Značajno mesto u ovom projektu imaju Petrovi saborci, istaknuti Srbi čija su imena istovremeno zapisana u istoriji obeju zemalja: diplomata i lični carev savetnik Sava Raguzinski, admiral Matija Zmajević, vojskovođa Mihajlo Miloradović i patrijarh srpski Arsenije III Čarnojević.
Interesovanje publike podjednako su privukli originalni eksponati: istorijski predmeti iz crkava i manastira, slike i gravure, knjige i oružje, kao i pažljivo osmišljen prostorni i narativni koncept izložbe. Na samom ulazu pogledi posetilaca zaustavljali su se na brodu izgrađenom po uzoru na fregate iz doba Petra Velikog, koji je predstavljao snažan vizuelni i simbolički akcenat postavke. Decu su pak posebno privlačili interaktivni sadržaji, pomoću kojih su, igrajući se, istovremeno mogli i nešto novo da nauče. Ovakav pristup, koji integriše savremene multimedijalne sadržaje, muzejske eksponate i umetničke instalacije u u jedinstvenu celinu, do sada nije viđen u Srbiji.
Druga izložba, „Tragovi svetlosti – Srbi u ogledalu Ermitaža”, u Narodnom muzeju u Beogradu, obuhvatila je umetničke replike portreta ruskih vojskovođa i državnika srpskog porekla iz kolekcije Ermitaža. Umetnici iz Laboratorije za naučnu restauraciju Ermitaža izradili su verne replike ovih slika koje je grupa „Gasprom” poklonila Ministarstvu kulture Republike Srbije.
Program Dana Ermitaža tradicionalno je obuhvatio ne samo izložbe već i čitav niz događaja, uključujući koncerte i naučno-obrazovne programe. Vodeći stručnjaci iz Ermitaža održali su u Beogradu i Novom Sadu predavanja o remek-delima iz muzejske kolekcije i o događajima iz istorije Ruske imperije koji su povezani sa eksponatima. Mihail Golikov, glavni dirigent Lenjingradske oblasne filharmonije i muzički direktor koncerta upriličenog povodom otvaranja Dana Ermitaža, okupio je na jednoj sceni izvođače iz Rusije i Srbije: zvezde Marinskog teatra Olgu Pudovu i Borisa Stepanova, soliste Tauridskog orkestra, kao i mlade srpske muzičare Mariju Ratkov, Andreja i Nikolu Blagovčanina.
Projekcije istorijskih filmova iz ciklusa „Rusija“, koje je tokom Dana Ermitaža organizovao projekat kompanije „Gasprom“ – Prijatelji Peterburga, izazvale su istinsko interesovanje publike. Srpska premijera filma „Katarina Velika”, kao i ostvarenja „Petar Veliki. Poslednji car i prvi imperator“, „Imperatorke” i „Ruski kovčeg” Aleksandra Sokurova punili su sale i i tražila se karta više, pa su organizovane i dodatne projekcije tokom marta. Ljubiteljima umetnosti predstavljeno je i posebno iznenađenje: izložba „Imperatorke. Filmski kostimi“ na kojoj su predstavljene raskošne haljine ruskih vladarki, delopoznate kostimografkinje Jekaterine Šapkajc.
Inicijator i organizator Dana Ermitaža bila je ruska kompanija „Gasprom njeft”. Sporazum o saradnji kojim je predviđena realizacija zajedničkih projekata u Srbiji, „Gasprom njeft” i Ermitaž potpisali su u januaru 2023. godine. Prvi Dani Ermitaža su održani u Beogradu u oktobru iste godine, anakon ogromnog uspeha događaja, odlučeno je da se projekat nastavi i u 2025. godini.
Mihail Piotrovski, generalni direktor Ermitaža: „Dani Ermitaža u Srbiji bili su pravi trijumf kulturne razmene i simbol duboke duhovne veze između naših dvaju naroda. Veliko nam je zadovoljstvo da istaknemo izuzetan uspeh svih događaja u okviru programa. Odziv publike i živo interesovanje za svaku izložbu, predavanje, radionicu i filmsku projekciju svedoče o tome da umetnost Ermitaža pronalazi put do svačijeg srca. Ovaj uspeh ne bi bio moguć bez naših partnera – Ministarstva kulture Republike Srbije i kompanije „Gasprom njeft”. Zajedno stvaramo ne samo izložbe koje traju određeno vreme, već dugoročne veze, jačamo mostove između kultura i postavljamo čvrst temelj za međusobno razumevanje u budućnosti. Ermitaž je uvek težio da bude ne samo čuvar svetske baštine već i aktivni učesnik u interkulturalnom dijalogu. Srbija u ovom dijalogu zauzima posebno mesto. Mi ne donosimo ovde samo našu umetnost i dovodimo naše naučnike: mi donosimo duh Ermitaža – duh otvorenosti, učenja i lepote. I taj duh je ovde naišao na zahvalno tlo, obogativši obe strane. “
Aleksandr Dibalj, načelnik Departmana za komunikacije kompanije „Gasprom njeft“: „Drugi roman za pisca ili drugi album za muzičara uvek predstavljaju veliki izazov. Teško je opravdati očekivanja publike nakon upečatljivog debija. Ali, mi smo taj izazov uspešno savladali. Drugi Dani Ermitaža u Srbiji, spojivši u sebi umetnost i istoriju, doživeli su ogroman uspeh. Probudili su toliko emocija i izazvali takvo interesovanje da smo morali produžiti vreme trajanja izložbe, proširiti program predavanja i ponoviti projekcije filmova. Dani Ermitaža potvrdili su svu raznolikost kulturnog dijaloga između Rusije i Srbije. I, naravno, za kompaniju „Gasprom njeft” je velika čast što je bila inicijator i koorganizator ovako značajnog događaja. Naša posvećenost realizaciji velikih rusko-srpskih projekata u kulturi, kao i očuvanju istorijskog nasleđa, našla je odraz u stvaranju veličanstvenog mozaika u Hramu Svetog Save – novom nacionalnom simbolu Srbije, a sada i u našem učešću u organizaciji Dana Ermitaža. Uvereni smo da ulaganja u kulturu i unapređenje društvenih veza donose neprocenjivu korist i najviše jačaju uzajamno razumevanje između naših naroda.“
Više informacija o Danima Ermitaža 2025 i 2023, dostupno je na sajtu projekta: www.daniermitaza.rs.