Beograd. – Američka privredna komora u Srbiji (AmCham Srbija) organizovala je konferenciju „Energetska otpornost kompanija: od tržišnih rizika do konkretnih rešenja“, koja je okupila predstavnike ključnih institucija u energetskom sektoru, stručne javnosti i privrede. Cilj događaja bio je otvaranje dijaloga o glavnim energetskim izazovima sa kojima se kompanije u Srbiji suočavaju u 2026. godini, kao i razmatranje konkretnih pristupa za jačanje otpornosti poslovanja u uslovima tržišne i regulatorne neizvesnosti.
„Konferencija je namenjena predstavnicima privrede koji se ove godine susreću sa posebno izazovnim i nepredvidivim izazovima u vezi sa energentima koji su im potrebni za njihove redovne operacije. Adresirali smo rizike sa kojima se susreću različiti sektori privrede – od industrije, energetike i transporta, do IT-ja, finansijskog sektora, maloprodaje i profesionalnih usluga – a naš cilj je da kompanijama pružimo relevantne informacije, praktične uvide i prostor za dijalog o tome kako da u uslovima sve izraženije energetske neizvesnosti očuvaju stabilnost poslovanja i upravljaju rizicima, ali i iskoriste prilike koje se pred njih postavljaju“, navela je Amalija Pavić, zamenica direktora AmCham-a.
Događaj je otvorio pomoćnik ministra rudarstva i energetike Radoš Popadić, koji je predstavio prioritete države u oblasti energetske sigurnosti i stabilnosti snabdevanja. On je govorio o planovima za diversifikaciju izvora energije, razvoj gasne i elektroenergetske infrastrukture, očekivanjima u vezi sa tržištem električne energije i CBAM mehanizmom, kao i daljem razvoju obnovljivih izvora energije i regulatornih reformi.
„Planirana ulaganja u periodu od 2028. do 2035. iznose oko 14,4 milijardi evra. Najveća ulaganja odnose se na nove kapacitete za proizvodnju električne energije, koja su u tom periodu planirana u iznosu od oko 6,5 milijardi evra. Oko 2,4 milijarde evra planirano je za prenosni i distributivni sistem, a oko 1,2 milijarde evra za gasne interkonekcije, unutrašnje magistralne i regionalne gasovode i naftovode“, rekao je Popadić.
On je naglasio da su u naredne dve godine prioriteti početak izgradnje RHE Bistrica, gasne elektrane kod Niša, gasnih interkonekcija ka Severnoj Makedoniji i Rumuniji, završetak proširenja skladišta u Banatskom Dvoru, kao i završetak Transbalkanskog koridora. Posebno je istakao i pokretanje programa nuklearne energije kao jednog od pravaca dugoročne energetske sigurnosti Srbije.
U uvodnom izlaganju na temu „Glavni energetski rizici za kompanije u 2026. godini“, predstavnik Saveza energetičara Željko Marković istakao je da tržište energenata sve češće ulazi u periode povećane neizvesnosti, u kojima geopolitika, regulativa i izražena promenljivost cena postaju ključni poslovni rizici za kompanije, a poremećaji u snabdevanju više ne izazivaju samo kratkoročne šokove, već dugoročno održavaju više cene energenata i povećavaju rizik od nestašica.
“U takvom okruženju, kompanije koje ostanu pasivni kupci energije biće sve izloženije rastu troškova i tržišnim rizicima. Rešenje se sve više nalazi u aktivnom upravljanju energijom – kroz sopstvenu proizvodnju iz OIE, skladištenje energije, povećanje energetske efikasnosti, elektrifikaciju i optimizaciju potrošnje. Energetska strategija postaje sastavni deo poslovne strategije, dok fleksibilnost u potrošnji i proizvodnji energije postaje nova konkurentska prednost. Kompanije koje se uključe u energetsku tranziciju i dekarbonizaciju i budu upravljale energijom kao aktivni kupci, a ne samo kupovale energiju, biće otpornije i u prilici da prevaziđu energetske rizike i postanu pobednici energetske tranzicije“, zaključio je Marković.
Razgovor sa ekspertima, koji je moderirala Katarina Tomić Isailović ispred AmCham Odbora za energetiku, uključio je izlaganja prof. dr Dejana Ivezića sa Rudarsko-geološkog fakulteta i Tomislava Mićovića, generalnog sekretara Udruženja naftnih kompanija Srbije. Fokus razgovora bio je na kretanjima na tržištu gasa i naftnih derivata, očekivanjima u pogledu cena i sigurnosti snabdevanja, kao i uticaju globalnih energetskih poremećaja na domaće tržište i poslovanje kompanija.
U okviru panela o tržištu električne energije razmatrani su rastuća volatilnost cena i mehanizmi zaštite privrede od tržišnih rizika – uključujući primenu modela aktivnih kupaca i dugoročnih ugovora o snabdevanju električnom energijom, nove modele ugovora sa dinamičkom cenom električne energije vezanom za tržišna kretanja i SEEPEX berzu, kao i ulogu agregacije i fleksibilnosti potrošnje u optimizaciji troškova i efikasnijem upravljanju potrošnjom. Diskutovano je i o izazovima sa kojima se kompanije susreću u vezi sa procedurama priključenja na distributivnu mrežu, kao i administrativnim i regulatornim preduslovima za povećanje efikasnosti, predvidljivosti i transparentnosti ovih procedura. U okviru diskusije o CBAM-u predstavljena je i inicijativa koju je AmCham Srbija uputila Evropskoj komisiji u vezi sa primenom CBAM mehanizma na električnu energiju, sa ciljem uspostavljanja jasne procedure za priznavanje stvarnih emisija iz obnovljivih izvora i očuvanja konkurentnosti regionalnog tržišta.
Panel je moderirala Maja Turković, a u razgovoru su učestvovali Rade Mrdak, savetnik ministra za obnovljive izvore energije u Ministarstvu rudarstva i energetike, Dalibor Nikolić, direktor Tehničkog sistema u Elektrodistribuciji Srbije, Nikola Tošić, direktor Direkcije za tržište električne energije u Elektromreži Srbije i Vojkan Vučković, direktor Sektora za razvoj slobodnog tržišta u Elektroprivredi Srbije.
Zaključeno je da energetska otpornost postaje jedno od ključnih pitanja poslovne stabilnosti kompanija, kao i da će saradnja privrede, institucija i energetskog sektora biti od presudnog značaja za upravljanje tržišnim i regulatornim rizicima u narednom periodu.