Foto – Pexels.com (Yaroslav Shuraev)
Preko polovine Evropljana zabrinuto je zbog starenja, pokazuju podaci ŠTADA Zdravstvenog izveštaja za 2026. godinu. Ali, strah od starenja nije podjednako izražen kod svih. Tako su građani Srbije u odnosu na druge evropske zemlje u ovom istraživanju pokazali najmanje brige oko starenja, tek njih 40%. Ovi strahovi su najprisutniji u Centralnoj i Zapadnoj Evropi, i u istraživanju po ovom pitanju prednjače Litvanci (67%), Česi i Poljaci (po 65%), Španci i Francuzi (po 62%). Ipak, Srbi nisu jedini koje starost ne dotiče u velikoj meri. Građani Kazahstana i Švajcarske (po 42%) i Uzbekistana (43%) takođe su pokazali nizak nivo zabrinutosti
Najviše brinemo o bolestima
Bolest i gubitak fizičke snage su među najvećim brigama koje su povezane sa starenjem kod građana Evrope. Za 75% Mađara i Čeha, ali i 74% građana Srbije, bolest predstavlja najveći strah u vezi sa starenjem.
Velikoj većini građana Evrope vrlo je važno da žive što duže – za 75% je to vrlo ili veoma važno. Želja da se živi duže najizraženija je kod osoba sa dobrim mentalnim zdravljem, što potvrđuje da stavovi prema dugovečnosti nisu oblikovani samo fizičkim zdravljem, već i širim osećajem optimizma, svrhe i kvaliteta života.
Da bi imali duži i zdraviji život, 80% Evropljana spremno je da u potpunosti izbaci ili značajno smanji unos šećera i slatkiša. Podjednako je zanimljiv podatak da bi 82% Evropljana prihvatilo da uradi genetski test. Čak 92% Portugalaca, 88% Španaca i Italijana, ali i 81% Srba kaže DA genetskom testiranju. Otvorenost prema genetskim testovima najviša je među mlađim generacijama i onima koji prihvataju primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, što ukazuje da ove grupe lakše prihvataju proaktivan pristup sopstvenom zdravlju.
„ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2026. godinu pokazuje da se zdravstveni prioriteti Evropljana menjaju sa životnom fazom. Mlađe generacije fokusirane su na trenutno stanje, dok starije sve više pažnje posvećuju prevenciji i dugoročnoj zdravstvenoj sigurnosti. Dugovečnost zato više ne merimo samo brojem godina, već i njihovim kvalitetom“, izjavio je Ronald Zeliger, generalni direktor Hemofarm Grupe, komentarišući rezultate Zdravstvenog izveštaja za ovu godinu.
Skoro svaki šesti građanin Evrope korisit aparate za merenje krvnog pritiska.
Čak 79% Slovaka, 76% Litvanaca, 74% Mađara, 72% Poljaka i 68% Srba redovno koristi aparat za merenje pritiska. Dok građani stariji od 55 godina češće koriste tradicionalne metode praćenja zdravlja, mlađe generacije se sve više okreću digitalnim i pametnim alatima.
ŠTADA Zdravstveni izveštaj za 2026. godinu pokazuje da se odnos Evropljana prema starenju i pored prisutnog straha sve više pomera ka potrebi za prevencijom i očuvanjem kvaliteta života. Dostupna prevencija i podrška zdravlju ključne su za sigurnije, zdravije i kvalitetnije starenje, poručuje ovogodišnji ŠTADA Zdravstveni izveštaj.