Branislav Petrić, foto Marko Ercegović – MSUV
Izložba „Kosamdesete“ umetnika Branislava Petrića otvorena je u četvrtak, 29. oktobra, u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine. Prisutnima su se obratili Vladimir Mitrović, kustos iz MSUV, Branko Popović, kustos izložbe, Zoran Pantelić, kustos iz kuda.org, i umetnik Branislav Petrić.
Vladimir Mitrović se obratio rečima:
„Izložba koju danas otvaramo na neki način je vrhunac proslave 60. godišnjice Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. Branislava Petrića smo odabrali za centralnu ličnost proslave jer smo imali dugu saradnju, ali i mogućnost da prikažemo sve njegove radove nastale u prethodnih 30-ak godina, koji ranije nisu bili prikazani na jednom mestu. Radovi su dolazili iz Italije, Severne Makedonije, privatnih kolekcija; čini mi se da smo uspeli da obuhvatimo njegovu čitavu karijeru. Posebno mi je drago što nastavljamo tradiciju MSUV da sarađujemo sa nezavisnim sektorom, bez kojeg ne bismo mogli da priredimo ovu izložbu.“
Branko Popović je u svom govoru istakao:
„Branislav Petrić je jedna od najrelevantnijih figura sa novosadske scene iz generacije koja se formirala osamdesetih godina i apsolutno zaslužuje ovako veliku izložbu. Relevantan je ne samo u okviru novosadske, već i bivše jugoslovenske, pa rimske i italijanske scene, gde je takođe aktivan. Nadam se da će ova izložba doprineti tome da on bude još više prepoznat i u širim okvirima. Ideja je bila da imamo postavku od podruma do krova i da se ceo muzej transformiše u Muzej svete zgrade shodno viziji koju je autor predstavio u jednom svom izloženom radu. Stambena zgrada se kao lajtmotiv provlači kroz Petrićevu celu karijeru, a njegova vizija se sastoji u tome da stambena zgrada postane muzej i da funkcioniše kao mesto zajedničkog života i stvaralaštva.“
Zoran Pantelić je o svojoj ulozi u izložbi rekao:
„Doprinos kuda.org u celoj priči proizilazi iz jednog procesa razgovora i sinhronizacije sa nastojanjem da utemeljimo društveni aspekt i koncept Petrićevog rada, a koji se zapravo kroz njega metaforički preslikava na novosadsku scenu. Kroz vremensku liniju ‚Lost & Found‘ koju smo napravili u prizemlju inicijalno prikazujemo scenu grada sa izraženim aspektima jedne periferijalne kulture, sa nefunkcionalnim institucijama kulture još od sedamdesetih godina prošlog veka. Prikazujemo sadržaj koji u suštini nije istražen; nudimo ga kao polje za istraživanje ne samo nama samima, nego i svima vama. U ovoj našoj sredini snaga volje individualaca i malih kolektiva gradi jednu snažnu scenu na margini.“
Branislav Petrić istakao je svoje zadovoljstvo saradnjom sa Muzejem savremene umetnosti Vojvodine kao institucijom, te da su ga svi primili „kao svojeg“. Takođe je posebno apostrofirao film koji je napravio sa Bojanom Đurišićem, koji se može pogledati i na izložbi, te pomoći u shvatanju i opservaciji njegovog rada.
„Hteo bih da podvučem kako postoje ljudi iz moje mladosti koji su bili mnogo talentovaniji. Osećam da sam imao možda više sreće da istrajem i da preživim, jer puno ljudi je otišlo koji su bili izuzetni. Sticajem okolnosti, ja sam neki posrednik, medij između onoga što je bilo nekada i onoga što je sada“, zaključio je Petrić i pozvao mlade ljude da se pozabave onim što je bila jedna od alternativnih scena u Novom Sadu.
Prateći programi se odvijaju vikendima tokom trajanja izložbe, a prva serija programa realizuje se u petak, 30. i subotu, 31. oktobra.
Program će u petak, 30. oktobra, početi u 18 časova performansom „Na taj veseli dan kulture“ slovenačkog umetnika Tomaža Groma, koji kombinuje zvuk, video i interakciju sa publikom. U 19 časova uslediće solistički klavirski koncert Stevana Kovacsa Tickmayera, dok će od 20 časova biti izveden performans „Furioso“, u kojem učestvuju Nataša Živković, Szymon Gąsiorek i Ilia Belorukov.
U subotu, 31. oktobra, program počinje u 17.30 časova okruglim stolom povodom knjige „Graničnim područjima zaboravljenih vremena“ Stevana Kovacsa Tickmayera, koju je 2025. godine objavio novosadski Noizac. Razgovor o knjizi biće prvi od tri predviđena panela o fenomenologiji alternativne scene 80-ih i predviđa učešće Branislava Petrića, Slobodana Tišme, Stevana Kovacsa Tickmayera, Zorana Pantelića, Gordane Nonin i Dušana Mihaleka. Muzički program nastavlja se u 19 časova koncertom dua Ilia Belorukov – Tomaž Grom, dok će od 20 časova biti izveden performans „Gravitacija tišine“ Tomaža Groma, u produkciji ljubljanskog Zavoda Sploh, uz učešće Nataše Živković i Szymona Gąsioreka.
U okviru pratećeg programa izložbe biće održane i radionice za decu „Reciklažom do umetnosti“, koje vode stalni saradnici MSUV – Studio Mano i akademska slikarka Dejana Nešović. Termini radionica biće subotom od 11.30 do 13 časova, od 7. novembra do 19. decembra. Pored radionica za decu, biće upriličena i vođenja kroz izložbu sa umetnikom, kustosima i njihovim gostima.
Branislav Petrić (1959) je diplomirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Jovana Rakidžića (1983). Tokom osamdesetih se bavi slikarstvom i skulpturom, samostalno i kao član grupe EMISAO. Početkom devedesetih odlazi u Italiju, gde aktivno učestvuje u umetničkom životu Rima, ulazeći u novu, neokonceptualnu i relacionu fazu u kojoj primat preuzimaju instalacije i performans. Sarađuje sa stvaraocima iz oblasti muzike, filma, video-arta, pozorišta i nauke i izlaže u brojnim međunarodnim institucijama kao što su Galerija ŠKUC (Ljubljana), Galerija ULUS-a i Doma omladine (Beograd), Muzej Makedonije (Skoplje), La Chambre Blanche (Kvebek), Museo Luigi Pigorini i MAXXI (Rim), Biennale di Venezia (Venecija) itd. Od sredine devedesetih sarađuje sa naučnikom i umetnikom Stanišom Dautovićem na projektima u kojima se ukrštaju umetnost i tehnologija. Od početka dvehiljaditih deluje u okviru multimedijalnog kolektiva Happy Trash Production (HTP). Uz opsežnu izlagačku delatnost, sa četrdesetak samostalnih i preko pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu, Petrić se bavi i video-scenografijom za koncerte i pozorišne predstave. Aktivan je i kao restaurator ikona i slika. Od 2014. Petrić se paralelno sa navedenim aktivnostima vraća slikarskom postupku koji je karakterisao početak njegove umetničke prakse. Živi i deluje na relaciji Rim – Novi Sad. Sebe definiše kao IJ (Image Jockey).
Izložbu su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Ministarstvo za kulturu Republike Slovenije i Grad Ljubljana uz učešće gostiju iz Zavoda Sploh, Italijanski institut za kulturu u Beogradu, kao i Pro Helvetia.