Foto: Jovan Čiča
Čarobno, poetsko veče održano je 20. septembra u Petrovaradinu, u organizaciji “Petrovaradinske besede”, a u okviru manifestacije “Varadinski mostovi kulture”, koja je otpočela dva dana ranije, otvaranjem izložbe “Češki dobrovoljci u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu“ u Arhivu Vojvodine.
Veče u kojoj su se upijali stihovi Jelene Ćirić, poznate srpske pesnikinje koja živi u Pragu.
Nizali su se biserni stihovi, poetike Jelene Ćirić, koja nije krila veliko zadovoljstvo:
Ovo veče nastavak je lepe saradnje, koja je počela prošle godine u Pragu, kad su nam članovi “Besede” bili gosti u okviru Meseca srpske kulture. Zahvalna sam na pozivu i mogućnosti da se opet družim sa novosadskom publikom i prijateljima – rekla je Jelena Ćirić.
Veče je otvorila Ruža Kolaček, predsednica Srpsko-češkog udruženja „Beseda Petrovaradin“ koje je osnovano 2020. godine, sa sedištem u Čajkovskog 1a u Petrovaradinu, gde je i upriličeno ovo pesničko veče.
O pesmama iz poslednje zbirke “Dragi moj gospodine” govorio pesnik Miroslav Aleksić.
Knjiga pesama „Dragi moj gospodine“ Jelene Ćirić je strukturirana tako da se pesme ređaju u nizu i nisu svrstane u cikluse. Važno je istaći nekoliko specifičnosti ove zbirke. Ona je ilustrovana crtežima Moma Kapora i jednim nesvakidašnjim pogovorom. Naime, autorka je svoj razgovor o rukopisu ove knjige sa proslavljenim režiserom Lordanom Zafranovićem „skinula sa trake“ i objavila ga kao recenziju, kao pogovor. Prisustvo dva velika gospodina južnoslovenske umetnosti u ovoj knjizi daje joj na svoj način posebnu težinu. Kaporovo razbarušeno crtanje lepote i pronicljivost tumačenja poezije iz usta Lordana Zafranovića doprinose ukupnom utisku nakon čitanja knjige. U vremenu kada u književnosti uglavnom preovlađuje feministički diskurs, Ćirićeva autentično, izvan svake mode, peva o neupitnoj ljubavi žene i muškarca i to još potkrepljuje muškim viđenjem svoje poezije. Od animalnog do uzvišenog Jelena Ćirić se kreće lako i jednostavno jer njen lirski subjekat ne izneverava prirodu zdravog ženskog bića.
Ono što se nameće kao ključna specifičnost zbirke „Dragi moj gospodine“ je što se može čitati kao niz od osamdesetak pesama, naslovljenih istim naslovom, ili kao jedna poema od od oko devetsto stihova čiji je refren „Dragi moj gospodine“. Ako se pesme čitaju kao pojedinačne i celovite, one predstavljaju slike različitih stanja duha koja uključiju doživljaj ljubavi i u čulnom, erotskom smislu. Ako se knjiga čita kao poema, kao celina, u njoj se može pratiti kako jedan muškoženski odnos evoluira od naglašene čulnosti i fatalne ljubavi, preko preispitivanja i razočarenja, do poziva na zajedničku molitvu za oprost greha. To se jasno očituje u efektnom poentiranju. Prva pesma se završava potenciranjem čulnog doživljaja: Stoje često nad liticom,/ hodaju po ivici noža,/ ali umiru jedno za drugim…/ vaši prsti i moja koža.
Poslednja pesma i knjiga se završavaju, tako što se lirski subjekat obraća gospodinu, pozivom na molitvu : oči zatvorite. Sa mnom izgovorite/ polako, reč po reč:/ nama se grešnima smiluj,/ Gospodi…pomiluj.
Poeziju Jelene Ćirić, posebno u ovoj knjizi, odlikuje čistota jezika i izraza i jasnoća pesničkog govora. Životnost i dinamiku pesnikinja često postiže monorimama, ali i naizmeničnom upotrebom muških i ženskih rima.
Autorka u dijalogu sa Lordanom Zafranovićem otkriva da je dužinu pesama u ovoj knjizi prilagodila tviterskim ograničenjima i obimu od svega dvesta pedeset karaktera. Postigla je time sjajan efekat sažetosti izraza.
Na flauti je svirala Marija Varagić dodajući ovom nezaboravnom susretu posebnu draž.
