Susret sa verom, tišinom i surovom prirodom
Autor: Boris Ćorović
U središtu Crne Gore, uklesan u gotovo vertikalnu stenu planine Ostroške grede, nalazi se manastir Ostrog – jedno od najvećih pravoslavnih svetilišta Balkana.
Osnovao ga je hercegovački mitropolit Vasilije u XVII veku a danas je mesto hodočašća za stotine hiljada vernika i turista iz čitavog sveta.
Smatra se da ime Ostrog potiče od starog slovenskog izraza za „oštri vrh“ ili „strmu liticu“, što savršeno opisuje njegov položaj – manastir uklesan u stenu, na granici neba i zemlje.
Mošti Svetog Vasilija Ostroškog koje se čuvaju u gornjem manastiru, smatraju se čudotvornim vekovima unazad. U Ostrog dolaze ne samo pravoslavci, već i katolici, muslimani i ljudi svih vera – vođeni nadom, zahvalnošću i potrebom za duhovnim mirom.
Upravo ta univerzalnost i otvorenost čini Ostrog posebnim.
Međutim, put do manastira nije obična vožnja. Tek sedam kilometara uspona odvaja vas, kod mesta Bogetići, od magistrale Podgorica – Nikšič do ove svetinje, ali tih sedam kilometara ostaju dugo urezani u sećanje. Uska traka asfalta, krivine koje oštro seku liticu i pogledi na ravnicu Bjelopavlića koji izazivaju jednako divljenje i strah.
Vozači često moraju da stanu i propuste onoga ko nailazi iz suprotnog pravca, a svaki pedalj puta od vozača zahteva punu pažnju i visoku koncentraciju. Upravo ta dramatika pejzaža dodatno pojačava osećaj da se ide ka nečemu velikom.
Na kraju puta, kada se ukažu bele zidine manastira stopljene sa stenama, sve prethodne brige postaju beznačajne. Tišina, mir i energija Ostroga brišu umor i strah, ostavljajući samo osećaj zahvalnosti što ste stigli na mesto koje vekovima inspiriše i leči ljudsku dušu.
Za one koji planiraju vikend putovanje Crnom Gorom, poseta Ostrogu je više od turističkog izleta – to je susret sa tradicijom, istorijom i sopstvenom unutrašnjom snagom.