Szabolč Sabo, MOL grupa
Isključeno prijateljstvo, neizvesni Jadran, iranski rat: Sudbina cena goriva odlučuje se van granica Mađarske
Nakon obustave rada naftovoda Družba i neizvesnosti oko transportnih pravaca preko Hrvatske, i iranski sukob mogao bi snažno da utiče na domaće cene goriva. Napad američko-izraelskih snaga dodatno čini ionako krhko tržište nepredvidivim: ukoliko Iran zaista zatvori Ormuski moreuz, sa svetskog tržišta moglo bi da nestane oko 5–6 odsto sirove nafte i čak 20 odsto ukupnog izvoza dizela.
Energetski stručnjaci upozoravaju da u aktuelnoj situaciji svaki izvor sirovina i svaki snabdevački pravac dobija na značaju, jer je Bliski istok drugi najvažniji snabdevač Evrope dizelom. Eventualni nedostatak proizvoda mogao bi dovesti i do značajnog rasta cena.
Sjedinjene Američke Države mesecima najavljuju mogućnost vojne intervencije: još nakon hapšenja venecuelanskog predsednika pojavila se ideja o smeni iranskog režima, ali pretnje nisu stabilizovale političku situaciju. U takvim slučajevima tržište nafte često unapred uračunava eskalaciju, a poteze Irana pažljivo prati čitava energetska industrija. Ta bliskoistočna država, koja raspolaže trećim najvećim rezervama nafte na svetu, i ranije je više puta najavljivala zatvaranje Ormuskog moreuza — a čini se da je sada taj korak i preduzela.
Szabolč Sabo, izvršni direktor za upravljanje lancem vrednosti u MOL grupi, izjavio je za Index:
„Formiranje cena na tržištu goriva praktično nema gornju granicu. Trenutno govorimo o ranjivom i pomalo haotičnom tržištu koje se ne završava na granicama Mađarske i na koje utiče veliki broj faktora. Napad na Iran potencijalno može imati veoma ozbiljne globalne posledice. Postoji scenario u kojem bi cene mogle naglo da porastu, ali ne bismo ulazili u spekulacije brojkama jer još uvek ima mnogo nepoznanica kada je reč o kratkoročnim efektima. Prve reakcije tržišta videćemo u ponedeljak i možemo se samo nadati da su tržišni akteri već uračunali posledice moguće vojne intervencije.“
Iako u naš region ne stižu isporuke kroz Ormuski moreuz, tržišni efekti mogu se osetiti i ovde. „U MOL-u ćemo raditi ono što uvek radimo — pažljivo pratiti događaje i pripremati se za donošenje najboljih mogućih odluka“, dodao je stručnjak.
Trenutno ima više pitanja nego odgovora: nije poznato da li će sukob trajati duže od prethodne, dvanaestodnevne izraelske intervencije, niti kakvi će biti dalji odgovori Irana. Veći deo iranskog izvoza trenutno odlazi u Kinu, ali bi nakon eskalacije i to moglo značajno da se smanji. Time bi Kina, posle Venecuele, izgubila još jednog važnog dobavljača teške nafte, što bi moglo dodatno približiti rusko i kinesko rukovodstvo.
Jedno je, međutim, izvesno: evropsko tržište, a posebno srednja Evropa, već se suočava sa nedostatkom dizela, dok je Bliski istok, posle SAD, drugi najvažniji snabdevač. Još tokom naftne krize sedamdesetih godina važila je izreka da pad proizvodnje od 1 odsto može dovesti do rasta cena dizela od 10 odsto. Danas je to možda preterivanje, ali je činjenica da manja ponuda gotovo uvek znači rast cena.
Sabo je upozorio i da cene dizela i prirodnog gasa veoma osetljivo reaguju na bezbednost prolaska kroz Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko 20 odsto svetskog izvoza dizela i oko 10 odsto izvoza gasa.
Tržište dizela već je globalno zategnuto zbog ukrajinskih napada dronovima na ruske rafinerije, kao i zbog sezonskih remonta rafinerija na zapadnoj hemisferi. Situaciju dodatno komplikuje evropska regulativa: Evropska unija od 21. januara više ne dozvoljava uvoz rafinisanih proizvoda ruskog porekla, čime je Evropa postala još zavisnija od Bliskog istoka.
Dodatni problem predstavlja činjenica da naftovod Družba trenutno ne funkcioniše, pa nije moguće dopremati rusku naftu. Ukoliko takvo stanje potraje, to može izazvati ozbiljne poteškoće: neizvesno je koliko alternativne nafte može stići preko Jadrana, a od neruske sirovine proizvodi se i manja količina dizela.
Zbog nedavnog požara rafinerija Dunav trenutno radi smanjenim kapacitetom, što kratkoročno smanjuje potrebe za sirovinom, ali zbog korišćenja strateških rezervi ni Mađarska ni Slovačka trenutno ne mogu da izvoze gorivo. Region srednje i istočne Evrope ionako troši više dizela nego što proizvodi, pa je ključno da rafinerije optimizovane za rusku naftu rade na što višem nivou.
Prinudni prelazak na druge vrste sirovine privremeno može smanjiti proizvodnju dizela, čime se dodatno povećava rizik. Iranski sukob ponovo pokazuje da se rizici mogu ublažiti jedino diverzifikacijom — većim brojem dobavljača i transportnih pravaca.
Sabo je istakao da je MOL, zbog obustave rada naftovoda Družba, naručio sirovu naftu iz više alternativnih izvora, ali da i dalje traje spor sa hrvatskim JANAF-om oko transporta ruske nafte preko Jadrana.
„Američke i evropske sankcije omogućavaju transport ruske nafte preko Jadrana. JANAF u tome nije donosilac odluke — pravila važe i za njih. Međutim, još nismo dobili jasan odgovor da li će dozvoliti tranzit ruskih pošiljki, što je u sadašnjim okolnostima od izuzetne važnosti. Nije uloga transportne kompanije da odlučuje koju nesankcionisanu sirovinu klijenti žele da prevoze. Naš zadatak je jasan: moramo učiniti sve da u regionu bude dovoljno goriva po pristupačnim cenama“, zaključio je Sabo.