Ilustracija Fermarket.rs
Zašto se problemi sa štitnom žlezdom kasno otkrivaju
Nije svaki umor posledica napornog dana. Nisu ni nervoza, nesanica, nagle promene težine ili osećaj da organizam više „ne funkcioniše kao ranije“ uvek samo rezultat stresa i ubrzanog života. Iako mnogi ove simptome mesecima pokušavaju da objasne premorom, manjkom sna ili svakodnevnim pritiscima, lekari upozoravaju da iza njih često mogu da se kriju poremećaji rada štitne žlezde – jednog od najvažnijih regulatora čitavog organizma. Problem dodatno otežava to što se simptomi razvijaju postepeno i neprimetno. Ljudi se vremenom naviknu na konstantan umor, slabiju koncentraciju, promene raspoloženja ili osećaj iscrpljenosti, pa u takvim situacijama retko pomisle da bi trebalo proveriti stanje štitne žlezde i uraditi analizu hormona. Upravo zbog toga stručnjaci bolesti štitne žlezde često nazivaju „tihim poremećajem savremenog čoveka“.
Povodom Svetskog dana štitne žlezde, koji se obeležava 25. maja, dr med. Svetlana Petrović, lekar specijalista interne medicine i subspecijalista endokrinologije iz MediGroup sistema, govorila je o simptomima koji često prolaze neprepoznato, značaju pravovremene dijagnostike, ulozi stresa i savremenog načina života, ali i najčešćim zabludama kada je reč o bolestima štitaste žlezde.
Štitna žlezda, iako mala, upravlja izuzetno složenim procesima u organizmu – od metabolizma, telesne temperature i rada srca, do nivoa energije, kvaliteta sna, raspoloženja i hormonske ravnoteže. Kada njen rad postane usporen ili previše aktivan, posledice se ne odražavaju samo na fizičko zdravlje, već i na psihičko stanje, koncentraciju i svakodnevno funkcionisanje.
„Najčešći poremećaji štitne žlezde su hipotireoza i hipertireoza, ali i autoimune bolesti poput Hashimoto thyroiditisa i Gravesove bolesti. Kod hipotireoze pacijenti često imaju hroničan umor, usporenost, pospanost, osećaj hladnoće, probleme sa koncentracijom, takozvani ‘brain fog’, depresivno raspoloženje, suvu kožu, opadanje kose i dobijanje na telesnoj težini. Sa druge strane, pojačan rad štitaste žlezde može izazvati unutrašnji nemir, nervozu, ubrzan rad srca, nesanicu, pojačano znojenje, drhtanje ruku i gubitak telesne težine“, objašnjava dr Petrović.
Kako ističe, jedan od najvećih problema jeste činjenica da simptomi često nisu dramatični niti nagli, već se razvijaju postepeno tokom meseci ili godina.
„Pacijenti se vrlo često naviknu na stanje hroničnog umora i iscrpljenosti. Promene raspoloženja, zaboravnost, pad energije ili osećaj da su stalno pod stresom uglavnom pripisuju svakodnevnim obavezama, pa se lekaru javljaju tek kada simptomi ozbiljno počnu da remete kvalitet života“, kaže dr Petrović.
Savremeni način života dodatno doprinosi učestalosti ovih poremećaja. Dugotrajan stres, neredovna ishrana, nedostatak sna, višesatni rad pred ekranima i fizička neaktivnost utiču na hormonsku i metaboličku ravnotežu organizma.
„Dugotrajan stres aktivira hormone stresa, prvenstveno kortizol, koji utiče na imunološki sistem, metabolizam i hormonsku ravnotežu. Kod određenog broja ljudi upravo nakon intenzivnog psihičkog ili fizičkog stresa dolazi do razvoja ili pogoršanja autoimunih bolesti štitaste žlezde“, upozorava dr Petrović.
Posebno su ugrožene žene, kod kojih se poremećaji rada štitaste žlezde javljaju višestruko češće nego kod muškaraca. Razlog za to leži u složenoj povezanosti hormona, genetike i imunološkog sistema.
„Ženski hormoni, naročito estrogen, utiču na rad imunološkog sistema i štitaste žlezde. Upravo zato određeni periodi života žene, poput puberteta, trudnoće, postporođajnog perioda, perimenopauze i menopauze, nose povećan rizik za razvoj poremećaja funkcije štitaste žlezde“, objašnjava dr Petrović.
Jedna od tema o kojoj se danas sve više govori jeste povezanost štitaste žlezde sa opštim metaboličkim zdravljem organizma, uključujući vitamin D, jetru i hronične upalne procese.
„Vitamin D ima važnu ulogu u radu imunološkog sistema i njegov niži nivo često se viđa kod osoba sa autoimunim bolestima štitaste žlezde. Takođe, jetra ima ključnu ulogu u metabolizmu tiroidnih hormona, zbog čega poremećaji funkcije jetre mogu dodatno uticati na hormonsku ravnotežu i opšte stanje organizma“, kaže dr Petrović.
Kada je reč o terapiji, doktorka naglašava da je redovno praćenje hormona od ključnog značaja, ali i da među pacijentima i dalje postoji mnogo zabluda.
„Pacijenti često imaju strah od hormonske terapije ili očekuju da će suplementi i ishrana moći potpuno da zamene lečenje. Međutim, kod jasnog hormonskog deficita, terapija predstavlja nadoknadu hormona koji organizmu nedostaju i značajno poboljšava kvalitet života. Ishrana, fizička aktivnost, kvalitetan san i korekcija vitamina D imaju važnu podržavajuću ulogu, ali ne mogu zameniti adekvatnu terapiju“, ističe dr Petrović.
Ishrana, kako objašnjava, treba da bude uravnotežena i individualno prilagođena, bez ekstremnih restrikcija i popularnih „internet dijeta“.
„Ne postoji univerzalna dijeta za bolesti štitaste žlezde. Važni su kvalitetni izvori joda, selena, gvožđa i vitamina D, dok bi industrijski prerađenu hranu, velike količine šećera i ultra-prerađene proizvode trebalo u potpunosti izbaciti zbog njihovog uticaja na upalne i metaboličke procese“, kaže dr Petrović.
Povodom Svetskog dana štitne žlezde, stručnjaci posebno apeluju da se simptomi poput dugotrajnog umora, promena telesne težine, opadanja kose, nesanice, nervoze ili ubrzanog rada srca ne zanemaruju i ne pripisuju isključivo stresu i ubrzanom načinu života.
„Važno je da naučimo da osluškujemo signale koje nam telo šalje. Preventivni pregledi i pravovremena dijagnostika mogu značajno doprineti ranom otkrivanju poremećaja i sprečavanju ozbiljnijih komplikacija“, zaključuje dr Petrović.